У теби има много мрака,
али баш то ме и мами,
јер ти ниси као свака.
Ноћу кад останемо сами,
плени ме твоја необуздана страст,
под маском безазлености скривена,
твоје немирне усне као сласт,
и аура крилима палог анђела покривена.
Супротности што стварају целину
сјај и тама, сенке и светлост,
обожавам твоју мразну врелину,
стидљиву незрелост и смелост.
твоје уздисаје нежне, кратке,
твоје дланове снежне, глатке.
Опчињава ме пожар у твојим очима,
сањам га и гасим ноћима,
као вулкан врело твоје тело
за моје руке је магнет,
иако се опржим опет желим га цело,
не могу сузбити осећања налет.
И нека сачека цео свет
док си у мојим загрљајима!
Хоћемо ли се видети опет
или остаћеш ми само у сновима ?