
НИРВАНА ОД БЕЛОГ
Бела радост у белој ноћи,
бели осмех белим сели,
све је бело поглед цео,
живот бео белим смео,
од смрти се белим дели.
СУДБИНАР
Одлетети с ветровима,
до топлих мора,
на дну пронаћи остатке себе,
постати судбинар рањених амфора.
Живети с рибама од светла,
са шкољкама од боја,
у песку судбину крити,
остати тајна дубина тамних, морски човек бити.
КЛЕКОВИ МРТВИ
Клекови мртви стоје,
тврди ко камен у каменом крају,
а ја се питам, каква су то бића,
која дуже мртва него жива трају?
Одговор немам,а што ми и треба,
нека остане тајна,да људе нове прати,
остала је тужна дилема,
хоће ли такви чудити се знати?
ШАПАТ СЕЋАЊА
другу, Аљоши Бухи, Црвена јабука.
Његова су питања ,
извиднице ума,
кад сећања шапну,
мисо радост буди,
одавно је тајна,
нестала дуга,
дани кишом плачу,
ко да плачу људи.
Настави са читањем “НИРВАНА ОД БЕЛОГ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш”