Поруши ту кућу сазидану од надања,
очекивања, нећкања и чекања.
Изгради нови темељ од дела,
одлучности и реаговања.
Избаци то смеће сумњи,
страха и слабости.
Посади цвеће разумевања,
воље и храбрости.
Обриши замагљене прозоре свести
и прашину са полица праштања.
Испразни фиоке непотребних љутњи
и вишак ствари из ормара маштања.
Пронађи кутију лепих сећања,
стопи се са тишином спокоја,
пошаљи у заборав сулуди гнев
и не буди роб очаја.
Почисти стаклиће разбијеног огледала среће,
зашиј отпале дугмиће љубави и осећања,
очисти каменац љубоморе и зависти,
и испуни себи дата обећања.
И када изградиш тај нови дом,
стекнеш и кров мудрости који га чува.
Кров који стичемо онда
када нам више и није потребан.