Месец: март 2019.

JUNACI ČEGRA-Miroslav Krnjeta

Zla sudbina Srbiju zadesila kad navali turska sila, da pale i robe sirotinju srpsku da globe. Srpski seljak barjak drži na čegru barut zemlju prži, ne da zemlju zulumćaru neće da klekne turskom caru, ne da nejač pod sablju dželatu pljuje na haračlije pljuje po turskom zlatu. Majsko sunce sablja seče nema sunca nema rose, … Настави са читањем “JUNACI ČEGRA-Miroslav Krnjeta”

Zla sudbina Srbiju zadesila
kad navali turska sila,

da pale i robe
sirotinju srpsku da globe.
Srpski seljak barjak drži
na čegru barut zemlju prži,
ne da zemlju zulumćaru
neće da klekne turskom caru,
ne da nejač pod sablju dželatu
pljuje na haračlije
pljuje po turskom zlatu.

Majsko sunce sablja seče
nema sunca nema rose,
grme puške krv ustanika teče
turskim jataganima odolevaju i prkose.
Jurišaju na krvave paše
rukama na janjičare ljute,
ne daju oranice naše
ne daju agama da moravu mute
neće sultanu da ljube skute.
Sinđelić komanduje,udri srbine,
boj do smrti nema predaje
umrećeš kao borac
ali nećeš na turski kolac,
nećeš slušati okovane majke jecaje,
junačkom borbom u slavne visine.

Zagrmi na čegru prasak slobode
pogibe Sinđelić,pogiboše junaci,
Sinđelić sa braćom pod oblake ode
ostaše na čegru krvavi pašnjaci.
Pamti slavnu smrt rode
kako ratnici odoše na nebo u slavu
dužni smo im večnu hvalu.

NEDOSTAJE MI – Dejan Ivanović

Gde je ona o kojoj zapravo maštam, uporno mi nedostaje? Voleo bih da znam, kud’ je odlutala? Ako se ponovo vrati i nastani, ovde kraj mene da zauvek ostane; nek’ sve što je bilo, prekrije magla zaborava … Jer, nedostaje mi ona, kao premalo sna u noćima na izdisaju … Kada će stići, bliži li … Настави са читањем “NEDOSTAJE MI – Dejan Ivanović”

Gde je ona
o kojoj zapravo maštam,
uporno mi nedostaje?
Voleo bih da znam, kud’ je odlutala?
Ako se ponovo vrati i nastani,
ovde kraj mene
da zauvek ostane;
nek’ sve što je bilo,
prekrije magla zaborava …

Jer, nedostaje mi ona,
kao premalo sna
u noćima na izdisaju …
Kada će stići, bliži li se dan?
Blistavi trenutak,
dugo očekivane sreće;
Ipak neće ?
Sustiglo nas vreme,
mimoišle godine.

Pamtim još koliko
i živim, iako ne živim;
Između praznih reči,
preostala daljina guši.
Kroz prodornu prizmu tame,
zaiskri nemir u duši,
željnoj svetlosti;
navikloj da postojiš
još samo u jednoj pesmi …

ЧУВАЊЕ  ЛЕПОТЕ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш

ЧУВАЊЕ  ЛЕПОТЕ Сачувај обојени лептиров лет, требаће ти кад ружноћу навршиш, кад ти мудрост отужи, кад те радост опржи. Једном, кад се нађеш, између додира суровости и старости. ЗАВИЧАЈ Како отићи тамо где живот ћути, никога драгог да исповеда немир, како са очима од светла бити слеп, опростити тугу за цео један свемир.  МИЉКОВИЋ На … Настави са читањем “ЧУВАЊЕ  ЛЕПОТЕ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш”

ЧУВАЊЕ  ЛЕПОТЕ

Сачувај обојени лептиров лет,
требаће ти кад ружноћу навршиш,
кад ти мудрост отужи,
кад те радост опржи.

Једном,
кад се нађеш,
између додира суровости и старости.

ЗАВИЧАЈ

Како отићи тамо где живот ћути,
никога драгог да исповеда немир,
како са очима од светла бити слеп,
опростити тугу за цео један свемир.

 МИЉКОВИЋ

На дну душе становала светлост,
изношен поглед бронзаног вида,
љубави имао за сва времена,
радост вежбао ко да је етида.

Скупљен у мисао писао,
стихове дубоке до дна времена,
ништа бледо његово није,
у сивилу живота бремена.

У ОКУ НЕБО
Татјани Т.

Кад будеш враћала успомене,
сети се погледа који се изгубио тамо,
где су топовске и пушчане цеви односиле поразе,
када су једине победе биле очи,
које су у себи сачувале небо.

Настави са читањем “ЧУВАЊЕ  ЛЕПОТЕ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш”

Da mi je

Da imam bar pola života i planova koje su ljudi izmaštali I bar pola vrlina i mana koje su mi pripisali oni koji nas vide kakvi nismo Da imam bar pola blaga koje predpostavljaju da negde skrivam Da imam,sve bih im to darovala,uz uslov da budu srecni Jer postoje oni zbog kojih nikada necu spuštati … Настави са читањем “Da mi je”

Da imam bar pola života i planova koje su ljudi izmaštali
I bar pola vrlina i mana koje su mi pripisali oni koji nas vide kakvi nismo
Da imam bar pola blaga koje predpostavljaju da negde skrivam
Da imam,sve bih im to darovala,uz uslov da budu srecni

Jer postoje oni zbog kojih nikada necu spuštati čelo
I postoje oni zbog kojih nikada necu otvoriti srce  dovoljno široko da se tamo useli nešto što Dom u ruinu pretvara
Da imam bar tri četvrtine od sna koji umesto mene sanjaju,sve tri bih prodala da kupim mesto gde po mom sunce rastvara nebo
Da prodišem na četvrtoj strani
Gde svi su moji dragi mladi i nasmejani

Da mi je pola tog komfora,svega što mi se “dalo”
Da mi je pola života koji se “neće vratiti”
Sve bih im to prepustila,
Samo da ništa ne moram
Negde gde malo mira

Gde zrno mira spremna sam skupo platiti
Jer tu bi raslo, za sve bi bilo dosta
Da mi je pola greha kojim su me poškropili
Možda bi na bolje naišla želje
Možda bi mnogo toga se spaslo

I mnogi putevi lakše otvorili
Ali ja ne bih njima pošla

Da imam tu moć u koju naivni veruju

Za jedan smeh i malo volje
Svi bi je imali dovoljno
I uz nju kad treba da im se nadje
Još malo mašte vrlo povoljno

Da imam bar pola takvog života
Kakav to ljudi priželjkuju
Sve bi se svelo na tišinu
Da mogu svoje misli da čuju

ODBROJAVANjE -Nena Miljanović

Zaboravljam te I više ne brojim dane bez tebe A svaki duži od godine Vreme je ipak čudo Vidi Misao o tebi Ne vezuje mi više omču Oko svakog sata u danu i oko vrata Kad bih da prstima napravim rupu na prsima Da prodišem i da te vrisnem I kad oči stisnem u samoodbrani … Настави са читањем “ODBROJAVANjE -Nena Miljanović”

Zaboravljam te
I više ne brojim dane bez tebe
A svaki duži od godine
Vreme je ipak čudo
Vidi
Misao o tebi
Ne vezuje mi više omču
Oko svakog sata u danu i oko vrata
Kad bih da prstima napravim rupu na prsima
Da prodišem i da te vrisnem
I kad oči stisnem u samoodbrani
Da se zaštitim od bljeska tebe u svemu oko mene
(čak i vazduh je asocijacija na disanja tvoga šum)

Munjevito
Samo se stvoriš
I okrzneš me sevom sećanja
Na miris kože i poznatih koraka bat
Pa zaustavim dah i srca kucanje
Na tren ili vek
Dok ne prođe(š)
Stojim tako ukipljena u čekanju
Kao bolesnik između živeti i umreti
Stisnuta
Između sećanja koja bole ljubavlju
I zaboravljanja koje me ozdravlja od tebe
Ali i od ljubavi (čak i prema životu)
Jer vreme ipak ne čini čudo
Već sedam sati
Jedanaest dana
Dva meseca
I devet bolesnih godina

КРОВ МУДРОСТИ – Петар Савић

  Поруши ту кућу сазидану од надања, очекивања, нећкања и чекања. Изгради нови темељ од дела, одлучности и реаговања.   Избаци то смеће сумњи, страха и слабости. Посади цвеће  разумевања, воље и храбрости.   Обриши замагљене прозоре свести и прашину са полица праштања. Испразни фиоке непотребних љутњи и вишак ствари из ормара маштања.   Пронађи … Настави са читањем “КРОВ МУДРОСТИ – Петар Савић”

 

Поруши ту кућу сазидану од надања,https://3.bp.blogspot.com/-iDMPDHXX_Sg/XGHrJ7KP75I/AAAAAAAAMos/6UgJgQ6aCjsuenpSuFLPode0liPXL8GVACEwYBhgL/s1600/petar-savic.jpg

очекивања, нећкања и чекања.

Изгради нови темељ од дела,

одлучности и реаговања.

 

Избаци то смеће сумњи,

страха и слабости.

Посади цвеће  разумевања,

воље и храбрости.

 

Обриши замагљене прозоре свести

и прашину са полица праштања.

Испразни фиоке непотребних љутњи

и вишак ствари из ормара маштања.

 

Пронађи кутију лепих сећања,

стопи се са тишином спокоја,

пошаљи у заборав сулуди гнев

и не буди роб очаја.

 

Почисти стаклиће разбијеног огледала среће,

зашиј отпале дугмиће љубави и осећања,

очисти каменац љубоморе и зависти,

и испуни себи дата обећања.

 

И када изградиш тај нови дом,

стекнеш и кров мудрости који га чува.

Кров који стичемо онда

када нам више и није потребан.

 

 

PESMA SLOBODA-Miroslav Krnjeta

Pesma je izražavanje pojedinca a ne podilaženje masama ili pisanje kako drugi misle šablonska pokretna traka. Često ide uz vetar a često niz vetar poezija je sloboda. Svi gledamo različitim očima nismo u istim cipelama, nemamo ista srca stvaramo sopstvenim umom. Šaroliko društvo raznih iskustava što je lepota slobode poezije. Postoje veliki pesnici velika dela, … Настави са читањем “PESMA SLOBODA-Miroslav Krnjeta”

Pesma je izražavanje pojedinca
a ne podilaženje masama
ili pisanje kako drugi misle
šablonska pokretna traka.
Često ide uz vetar a često niz vetar
poezija je sloboda.
Svi gledamo različitim očima
nismo u istim cipelama,
nemamo ista srca
stvaramo sopstvenim umom.
Šaroliko društvo raznih iskustava
što je lepota slobode poezije.
Postoje veliki pesnici velika dela,
dobre ili lošije pesme,
ali nijedna nije smeće
jer je neko ostavio delić duše u njoj.
Ptice koje su česta inspiracija ne pevaju isto
niti izgledaju isto,pa nisu bezvredno smeće.
Svaka ima svoju lepotu i svog slušaoca.
Kada bi pisali kako sudija misli
to ne bi bila pesma,sloboda,
tu ne bi bilo uživanja i dubine reči
bila bi strojeva radnja u vojsci
poezija ne bi postojala.
Svako projektuje na papiru
svoju sliku,doživljaj,iskustvo,
svako oseća i živi svoje reči
na svoj način.
Zato je poezija jedinstvena i uzvišena.
Poezija nije fudbal,pesma nije kasarna,
nema ofsajda,nema stroja,
nego apsolutna sloboda.
Mi smo prolazni vreme neka sudi
jer reč ostaje večna.

POZDRAV SVIM PESNICIMA

ČIME JE ZASLUŽILA – Dejan Ivanović

Čemu, uopšte poezija? Služi li, potiranju apsolutnih vrednosti? Ko su nafurani likovi, uzurpatori duhovnog prostora ? Ko poseduje sav taj prostor i svo ovo vreme? Autentičnim eksplicitnim izlivanjem? Veštačkom oplodnjom objekta, gubi li se boja namerno izazvanih pobačaja? Danas, prefinjena kristalizacija uma ne izviruje iz previrućih kratera prečišćenog kafanskog dima; Možda implicitno i služi? Nihilizmu. … Настави са читањем “ČIME JE ZASLUŽILA – Dejan Ivanović”

Čemu, uopšte poezija?
Služi li, potiranju apsolutnih vrednosti?
Ko su nafurani likovi,
uzurpatori duhovnog prostora ?
Ko poseduje sav taj prostor i svo ovo vreme?
Autentičnim eksplicitnim izlivanjem?
Veštačkom oplodnjom objekta, gubi li se
boja namerno izazvanih pobačaja?
Danas, prefinjena kristalizacija uma
ne izviruje iz previrućih kratera
prečišćenog kafanskog dima;
Možda implicitno i služi?
Nihilizmu. Ništavilu. Anihilaciji. Poništavanju.
Jesenjina. Desanke. Haikua. Veličina.
Čime li je samo zaslužila ?

 

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на Светски дан поезије 2019.

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржан је у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду и Награду за књигу Године, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује сваке године. Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било … Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на Светски дан поезије 2019.”

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржан је у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду и Награду за књигу Године, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује сваке године. Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

На самом почетку програма додељене су награде Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину. Награду за књигу 2018 године је добио Горан Минић, песник и новинар из Брусу за књигу: КАЗИВАЊА О КРИВОЈ РЕЦИ КОПАОНИЧКОЈ, а годишњу награду Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину је добила Светлана Ђурђевић, заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и ПиАр Крушевачког позоришта. Одлуку о наградама донела је Годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на предлог Латинке Ђорђевић и Љубодрага Обрадовића. Награде је обезбедило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и сликари Слађана Бундало (поклонила слике Горану Минићу и Светлани Ђурђевић) и Живорад Милановић Маки (поклонио слику Светлани Ђурђевић).

У другом делу програма своју поезију говорили су песници: Хаџи Иван Милановић, Драгојло Јовић, Мића Живановић, Оливера Дињић, Драган Тодосијевић, Дејан Милошевић, Градимир Карајовић, Бора Видојковић, Миломир Терзић, Бранко Ћировић Ћиро, Стефан Кнежевић, Салађана Бундало, Даница Рајковић, Миленка Весић, Драгослав Мирковић, Мирко Стојадиновић, Живојин Манојловић, Данијела Јевремовић, Мира Смиљанић, Богдан Јевтић, Дејан Петровић Кенац, Ратко Тодосијевић, Радован Стефановић, Јована Марковић, Данијела Булатовић и Љубодраг Обрадовић. Поезију Бране Петровића говорио је Никола Стојановић, а Михајло Ћирковић је говорио своје афоризме.

Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана). Позната песникиња Радмила Лазић напомиње да када се нешто установи и прогласи као посебан дан значи да је та група или област угрожена, скрајнута или магринализована. “Код нас је одавно поезија склоњена са полица и из књижарских излога у подруме, за рачун паракњижевности, односно онога што доноси профит. То је не само дискриминација базичне књижевне врсте, него и врста културног геноцида” – каже Радмила Лазић.

HRAM SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG BEŽANIJSKA KOSA-Miroslav Krnjeta

Sa kapije beli krst blista stoji iznad vrata na čelu crkva svetog Vasilija telo Hrista, tu sila izliva nevidljivu svetlost belu. Zidovi lepe žive boje zovu duše umorne da se svetlom poje. Primaš odbačene,gladne,bose, lepi hrame svetlo srce bežanijske kose. U tebi lebdi duh sveti čuva napaćene tera aveti, nevidljivo prožima vazduh vernima snagu daje … Настави са читањем “HRAM SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG BEŽANIJSKA KOSA-Miroslav Krnjeta”

Sa kapije beli krst blista
stoji iznad vrata na čelu
crkva svetog Vasilija telo Hrista,
tu sila izliva nevidljivu svetlost belu.

Zidovi lepe žive boje
zovu duše umorne
da se svetlom poje.
Primaš odbačene,gladne,bose,
lepi hrame svetlo srce bežanijske kose.

U tebi lebdi duh sveti
čuva napaćene tera aveti,
nevidljivo prožima vazduh
vernima snagu daje i krepi duh.

Sa zvonika zvono zvoni
odjekuje po celoj vasioni,
poziva da se Gospodu peva
da se moli prečista Deva.

Hram svetog Vasilija Ostroškog,
vodio me put u hram čudotvorca
vodila me nevidljiva ruka do oltara carskog
da ljubim Gospoda i lečim grehe srca.

Nisam dostojan ni tvoga poda
ali ti me zoveš grešnoga
vodiš me pred ikonu Gospoda,
molitvom da tražim
oprost i pomoć svetoga.

Koliko si mi obrisala suza
izlečila srcu nervoza,
koliko si me puta ozarila
nahranila dušu svetlom života
crkvo prelepa mila.

Ti si moja uteha
moje duše oaza mira
čistiš me od greha
daješ srcu delić božanskog svemira.

Molitve,post,prvo pričešće,
u tebi crkvice dobih duhovno voće,
u tebi sam udahnuo reči
reku stihova koji ne prestaju teći.

Tu hoda nebeska sila
tu duše miluju nevidljiva krila,
zato pevajmo sveti Vasilije Ostroški
hvala što nas grešne primaš
na Gospodnji jastuk meki.