Zla sudbina Srbiju zadesila
kad navali turska sila,
da pale i robe
sirotinju srpsku da globe.
Srpski seljak barjak drži
na čegru barut zemlju prži,
ne da zemlju zulumćaru
neće da klekne turskom caru,
ne da nejač pod sablju dželatu
pljuje na haračlije
pljuje po turskom zlatu.
Majsko sunce sablja seče
nema sunca nema rose,
grme puške krv ustanika teče
turskim jataganima odolevaju i prkose.
Jurišaju na krvave paše
rukama na janjičare ljute,
ne daju oranice naše
ne daju agama da moravu mute
neće sultanu da ljube skute.
Sinđelić komanduje,udri srbine,
boj do smrti nema predaje
umrećeš kao borac
ali nećeš na turski kolac,
nećeš slušati okovane majke jecaje,
junačkom borbom u slavne visine.
Zagrmi na čegru prasak slobode
pogibe Sinđelić,pogiboše junaci,
Sinđelić sa braćom pod oblake ode
ostaše na čegru krvavi pašnjaci.
Pamti slavnu smrt rode
kako ratnici odoše na nebo u slavu
dužni smo im večnu hvalu.
