Добродошли!
Поштовани посетиоци, Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир, здравље, љубав, добру поезију и много пара! ПОЕЗИЈА Поезија је опсена, илузија… У њој истине нема, само снови за живот неки нови, нестварни, лавиринт који у нама сија… Поезија је наш мост у свет без пакости, у свет радости, у свет где си … Настави са читањем “СРЕЋАН БОЖИЋ – ПоезијаСРБ”
ПОЕЗИЈА
Поезија је опсена, илузија…
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија…
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба… Настави са читањем “СРЕЋАН БОЖИЋ – ПоезијаСРБ”
Srbija je zemlja mala, Malo šuma, malo reka I planina i potoka, Al’ je volet’ uvek znala. Ljubav cveta na livadi, Gde je cveće raznobojno, Gde je stado raznorodno, Gde su pčele i obadi. Teškom mukom ratar vredni Svoju njivu preorava I radeći pesmu peva, Pa odmori kad ožedni. Za to vreme seljančica Svome dragom … Настави са читањем “Srpska molitva – Ivana Zajić”
Srbija je zemlja mala,
Malo šuma, malo reka
I planina i potoka,
Al’ je volet’ uvek znala.
Ljubav cveta na livadi,
Gde je cveće raznobojno,
Gde je stado raznorodno,
Gde su pčele i obadi.
Teškom mukom ratar vredni
Svoju njivu preorava
I radeći pesmu peva,
Pa odmori kad ožedni.
Za to vreme seljančica
Svome dragom rano hita,
Da za zdravlje ga upita,
Za pasom joj čuturica,
Nosi vode, crnog vina,
A i jela svakojaka,
Da nahrani svog junaka
Uvek bude joj milina.
A kad jutro sedmog dana
U nedelji tiho svane,
Svi u crkvu tad porane,
Molitva im bogom dana.
Sveće pale na oltaru,
Pred ikonom Boga mole
Dok god žive, da se vole,
Da Bog čuva zemlju staru.
Zacvrkutale ptice u ranu zoru Pahulje bele kližu po prozoru Napolju sneg lagano veje A,ja se pitam moja draga,gde je… Ja se pitam gde je moja draga Otišla je od mene bez traga Ne znam gde je ona sada A,sneg napolju,pada li pada… Napolju padaju pahulje bele Padaju noći cele A,moje srce tužno pati Da … Настави са читањем “Zacvrkutale ptice – Miško Pločić”
Zacvrkutale ptice u ranu zoru
Pahulje bele kližu po prozoru
Napolju sneg lagano veje
A,ja se pitam moja draga,gde je…
Ja se pitam gde je moja draga
Otišla je od mene bez traga
Ne znam gde je ona sada
A,sneg napolju,pada li pada…
Napolju padaju pahulje bele
Padaju noći cele
A,moje srce tužno pati
Da li će ona da mi se vrati…
Gledam kroz prozor, beli se breg
Kako ke lepo kad pada sneg
A,srce je moje puno tuge
Suze su sada moje druge…
Padaju napolju pahulje bele
Srce te zvalo noći cele
Usne su zvale tvoje ime
Otišla si i ostavila me…
КАП ПО КАП O тај порив надахнућа Без бесмисла и без лажи И лета у непознато Што одавно срце тражи… Да, пила бих с’траве росу Свака реч би се ту скрасила И нашла би своје место Измеђ’ листа и мастила.. И свака би мис’о пуста Нашла своју грану, ушће Смисао би изменила Ко да краде … Настави са читањем “КАП ПО КАП – Миладиновић Сандра Мајра”
КАП ПО КАП
O тај порив надахнућа
Без бесмисла и без лажи
И лета у непознато
Што одавно срце тражи…
Да, пила бих с’траве росу
Свака реч би се ту скрасила
И нашла би своје место
Измеђ’ листа и мастила..
И свака би мис’о пуста
Нашла своју грану, ушће
Смисао би изменила
Ко да краде нешто туђе….
Као дете тек рођено
Окупано, повијено,
У мајчином наручју би
Жену праву пробудило…
И клице би прихватиле
Топлу груду туђе земље
Од љубави махнитале
Ван рођене опијене…
У том граду милосрђа
Откосом би мирисало
И ране би зацелиле
Као да их није било…
Тако летим изнад страха
И све ружно умрло је
О тај порив надахнућа
Кап по кап и ево ту је!!!!!
Миладиновић Сандра Мајра
ПЕСМА О ВАЗДУХУПевам о ваздуху. И ваздух је поезија. Испод плота џукци се провлаче. Зима је. И мраз понекад прија, ситне ствари понекад много значе.У соби хладној мирише јад,испод стрехе суши паприку мраз… Носталгија мути мозак – бити млад увек, не дати никад отказ…Схвати се у хладној соби истина тек кад се запали камин.Постоје и … Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић”
ПЕСМА О ВАЗДУХУ
Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.
У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…
Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.
Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.
Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић”
Sreli smo se u aprilu U rano proleće Kad posle duge zime Radja prvo cveće Bila si u kratkoj Haljinici plavoj I odmah privukla Pogled moj… Gledao sam te dugo Kako igraš sama U haljinici plavoj Totalno bez blama Reših da ti pridjem Da te bolje vidim Ni sanjao nisam Da ću da ti se … Настави са читањем “Sreli smo se u aprilu – Miško Pločić”
Sreli smo se u aprilu
U rano proleće
Kad posle duge zime
Radja prvo cveće
Bila si u kratkoj
Haljinici plavoj
I odmah privukla
Pogled moj…
Gledao sam te dugo
Kako igraš sama
U haljinici plavoj
Totalno bez blama
Reših da ti pridjem
Da te bolje vidim
Ni sanjao nisam
Da ću da ti se svidim…
Smejala si se slatko
I rekla mi ćao
Da si žena mog života
Odmah sam znao
Rekla si da ti je hladno
I stisla se uz mene
Naša je ljubav
Mogla da krene…
Ljubismo se strasno
Skoro cele noći
Nadao sam se da jutro
Neće nikad doći
Budila si me zorom
Usnicama svojim
Grudi su ti bile
Na grudima mojim…
Tvoje toplo telo
Uz mene se privilo
Samo Bog zna
Šta je noćas bilo
Rekap dam sebi
Pustiti te neću
Ti si moj
Vesnik za sreću…
Sreli smo se u Brusu Gde smo čistili papriku Nosila je neke gajbice I pertla joj se odvezala A ja sam joj vezao patiku… Imala je dugu plavu kosu I zgodna je bila A,i ja sam bio lepuškast I ona se u mene odmah zaljubila… Svidela se i ona meni Ne mogu da lažem Al … Настави са читањем “Slavko i Maja – Miško Pločić”
Sreli smo se u Brusu
Gde smo čistili papriku
Nosila je neke gajbice
I pertla joj se odvezala
A ja sam joj vezao patiku…
Imala je dugu plavu kosu
I zgodna je bila
A,i ja sam bio lepuškast
I ona se u mene odmah zaljubila…
Svidela se i ona meni
Ne mogu da lažem
Al sam bio mnogo stidljiv
Pa nisam smeo da joj kažem…
Bila je pauza
I sedeli smo na livadi
Gde je krava pasla
Rekao sam joj fa je volim
Jer je ljubav rasla…
Čistili smo papriku
Jedan do drugoga
I nismo se razdvajali
Na pauzi smo išli na livadu
I tamo smo se valjali…
Našu ljubav nismo krili
Za nju su znali svi
Za vreme jednog tunela
Smo se prvi put poljubili…
Šta će biti s nama
Sudbina će reći
Odgovor na to ne zna niko,pa ni ja
Ostaće samp u Brusu zapisano
Voleli se jedan Slavko i jedna Maja…
Ćutasmo tada Bez nelagodnosti Bliski i kad se ne taknemo Razmenjivasmo misli očima koje ne kriju ništa I ta tišina Savršena i ispunjena Beše najveći govor ljubavi Svetla i gola Sjala je posredi nas Kao pun mesec na sredini neba bez oblaka Jer ni jedna tajna među nama Nije imala potrebu da se sakrije U … Настави са читањем “TAMNA STRANA MESECA No.2 – Nena Miljanović”
Ćutasmo tada
Bez nelagodnosti
Bliski i kad se ne taknemo
Razmenjivasmo misli očima koje ne kriju ništa
I ta tišina
Savršena i ispunjena
Beše najveći govor ljubavi
Svetla i gola
Sjala je posredi nas
Kao pun mesec na sredini neba bez oblaka
Jer ni jedna tajna među nama
Nije imala potrebu da se sakrije
U suvišnu reč
Ćutimo sada
Na tvome ramenu ja
I na mojim grudima ti
S rukom u ruci
Lažemo se da je to ljubav
Udaljeni kao dve prividnosti
U tišini punoj teskobe
Svako sa svojom krivicom
Krijemo oči i misli
Oprezno
Izbegavamo reči koje bi nas ogolile
Kao tamnu stranu meseca
Punu senki
Na savesti
“Margaritas ante porcos”, (Biseri pred svinje), izreka je stara. Štos je u tom’ što se ona i sad često izgovara. Za svijet ovog našeg vijeka atributa ima rijeka. Unutar tog sretnog niza sreća ti je nuli bliza. Povjerenjem budale se služe, osjećajni sa njima se druže. Mijenja vrijeme sve vrednote stare. Emotivnost ne vrijedi ni … Настави са читањем “MARGARITAS ANTE PORCOS – Jelena Đurašković”
“Margaritas ante porcos”,
(Biseri pred svinje),
izreka je stara.
Štos je u tom’ što se ona
i sad često izgovara.
Za svijet ovog našeg vijeka
atributa ima rijeka.
Unutar tog sretnog niza
sreća ti je nuli bliza.
Povjerenjem budale se služe,
osjećajni sa njima se druže.
Mijenja vrijeme sve vrednote stare.
Emotivnost ne vrijedi ni pare.
Nesta dobra,nema duha
u tom svijetu lovimuha…
Kikali smo na zimu Da nam je hladno A, sad kukamo,vruće je Ma, poznata su Srpska posla Mi kukamo na sve… Smeta nam kiša I kad sunce greje A, Bog odozgo gleda Čudi se, i samo se smeje… Do juče nam je sneg pravio probleme Bilo nam je, kažemo, mnogo zima A, sad ne valju … Настави са читањем “Srpska posla”
Kikali smo na zimu
Da nam je hladno
A, sad kukamo,vruće je
Ma, poznata su Srpska posla
Mi kukamo na sve…
Smeta nam kiša
I kad sunce greje
A, Bog odozgo gleda
Čudi se, i samo se smeje…
Do juče nam je sneg pravio probleme
Bilo nam je, kažemo, mnogo zima
A, sad ne valju jer je puno toplo
Pa, stvarno, gde to ima…
Ko može nama da ugodi
To ne možemo ni mi sami
Komplikovan vam je Srpski rod
Zna puno da vrdolami…
Pa, možemo samo da kukamo
Da se žalimo i ništa više
Jer nas niko baš ništa ne pita
Kad će da pada sneg
Grad, sunce, kiše…
I tako će da ostane zauvek
Iako mnogi drugačije kažu
Svi mi, pomalčice pametni, znamo
Da oni samo mnogo lažu…
I mi smo jednostavno komplikovana nacija
I to je samo tako
Takvi ćemo uvek biti
Nas ne može ni da shvati svako…