КРАЈ ЈЕДНОГ СНА – Драгојло Јовић

КРАЈ ЈЕДНОГ СНА Још првог јутра кад се пробудиш сам, Кад из ноћне море прелиставаш сан, До свести стижу све истине јасне, Да све што је сијало сад лагано гасне. Шољице кафе скуват ћеш две, Једну за себе, другу за све, Што на пут дуги за свагда иду, Али себе не врате очињем виду. Колико … Настави са читањем “КРАЈ ЈЕДНОГ СНА – Драгојло Јовић”


КРАЈ ЈЕДНОГ СНА

Још првог јутра кад се пробудиш сам,
Кад из ноћне море прелиставаш сан,
До свести стижу све истине јасне,
Да све што је сијало сад лагано гасне.

Шољице кафе скуват ћеш две,
Једну за себе, другу за све,
Што на пут дуги за свагда иду,
Али себе не врате очињем виду.

Колико још треба потрошити дана,
Без драгих људи што су у рај пошли,
И док шоља друга лагано се хлади,
Питамо се где су и докле су дошли.

А кад све је прошлост, кише сузом капљу,
Заливају плоче што најдраже крију,
Шарени се поље ружа, хризантема,
Земља сад покрива, драге којих нема.

Само птице неке у оделу црном,
Прелећу и гракћу па поруке шаљу,
Џаба су вам сузе, не храните тугу,
Послужите почившем ту шољицу другу.

А уз свећу жуту стави цигарету,
Нек у пепео сиви она се претвори,
Можда души ближњег баш тај мирис треба,
Болест тамо више никога не вреба.

Целивај камен најдражег ти бића,
Па лаганим ходом крени путем својим,
Нама драги људи сад по рају шећу,
Душама нас чувају и желе нам срећу.

© Драгојло Јовић

 

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Прочитајте текст до краја Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржана је 13.11.2017. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције су припремили и заједнички реализовали: Културни центар Крушевац, Народни музеј Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О часопису о коме су својом радовима представљени 85 аутора, пре свега … Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржана је 13.11.2017. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције су припремили и заједнички реализовали: Културни центар Крушевац, Народни музеј Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О часопису о коме су својом радовима представљени 85 аутора, пре свега песника (а било је и прозних писаца)  говорили је уредник часописа Љубодраг Обрадовић. Гост промоције био је Јован Дашић – директор штампарије СаТЦИП из Врњачке Бање, пословна јединица у Читлуку, који је на свом мотору Хонда првео 40 дана у обиласку градова Европе, а коме је уредник часописа Љубодраг Обрадовић посветио песму ЦРВЕНО И ЦРНО. На промоцији су учествовали крушевачки књижевници, песници и афористичари: Латинка Ђорђевић, Иван Милановић, Гордана Влаховић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Сандра Миладиновић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Братислав Костадинов, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мирослава Смиљанић, Зорица Шошић Максимовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић,Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Богдан Јевтић, Слађана Бундало, Слободан Ценц, Весна Михајловић и… Програм,  који је музиком на клавиру обојила Марија Вујић, ученица Средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца, осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић, Мирко Стојадиновић и Јована Марковић, а за техничку релизацију бринули су Бранко Симић и Веркан Гвозденовић из Културног центра Крушевац.


Народни музеј Крушевац и Црква Лазарица

Јована Марковић
Марија Вујић
Водитељи: Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић и Мирко Стојадиновић


Зорица Шошић Максимовић је пре своје песме изговорила:

Добро вече и од мене, поздрав за све присутне. Прво би се захвалила председнику Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љуби Обрадовићу на његовом несебичном залагању и разумевању за све људе који пожеле да искажу своја осећања, мисли, без обзира да ли то били професионални писци или почетници, као што сам ја била у почетку свог писања. Ово је други часопис за редом у издању ПоезијеСРБ у коме су заступљене моје две песме. Ја пишем о времену које је не тако давно прошло, а оставило много трагова у свим нашим животима, времену које још траје и трајаће још много година. Времену где су се изродили нови хероји, ратници, жртве, издајници, политичари са разноврсним идеологијама, свештена лица… И још много, много тога. Ја сам написала баш једну такву песму коју желим да вам прочитам, а песма се налази у часопису ПоезијаСРБ број 8/9.


Љубодраг Обрадовић и Јован Дашић

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО

Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црвено или црно,
окреће се и у теби.Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели? Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

NISAM ZA TEBE – Milovan Petrović

Ja nisam devojko dečko za tebe za tebe sviću plišana jutra, moji su dani iz priče druge i nikad ne znam šta nosi sutra. Nisam ni čovek iz tvojih snova mene su gazili život i vreme, a ti si bila pod staklenim zvonom i zato bolje zaboravi mene. Mogu ti dati svu ljubav svoju bogatstva … Настави са читањем “NISAM ZA TEBE – Milovan Petrović”

Ja nisam devojko dečko za tebe
za tebe sviću plišana jutra,
moji su dani iz priče druge
i nikad ne znam šta nosi sutra.

Nisam ni čovek iz tvojih snova
mene su gazili život i vreme,
a ti si bila pod staklenim zvonom
i zato bolje zaboravi mene.

Mogu ti dati svu ljubav svoju
bogatstva nemam, samo da znaš,
da li si spremna devojko draga
ti meni nešto za uzvrat da daš.

Možda sam samo još jedan broš
koga bi rado na svom kaputu,
a kad ga imaš ništa ti ne znači
brzo ga izgubiš na svome putu.

Ti jesi lepa tu nema dvojbe
na prvi pogled pao bi svako,
ali si u duši prazna i slepa
i s tobom nije živeti lako.

Zato me pusti da idem dalje
po svome trnju, što život me vodi,
a ti već nađi bogatog tipa
koji će tvom hiru moći da ugodi.

Milovan Petrović

Izbor-Mila Jašović

Biraj te svoje misli Istom preciznošću kojom bi zaručnika Za čitav život izabrala   I istom verom kojom bi vernika Među nevernicima Pred oltar spustila Da istinu besedi   Biraj te svoje želje Istom spoznajom kojom prijatelje Među licima licemernim Za tugu i veselje Okupljaš Biraj ih kao što biraš Za čiju sreću nazdravljaš   … Настави са читањем “Izbor-Mila Jašović”

Biraj te svoje misli

Istom preciznošću kojom bi zaručnika

Za čitav život izabrala

 

I istom verom kojom bi vernika

Među nevernicima

Pred oltar spustila

Da istinu besedi

 

Biraj te svoje želje

Istom spoznajom kojom prijatelje

Među licima licemernim

Za tugu i veselje

Okupljaš

Biraj ih kao što biraš

Za čiju sreću nazdravljaš

 

Kad ti  je dato da biraš

Biraj i osećanja

Prihvati kada nadođu

Kao čuvari kapija duše

Poštuj ko učitelje

Ali im gospodari

 

Biraj te svoje dane života

Kao što biraš reči za ljude

U dostojanstvu uzdignuta

Budi kao svet kakav treba da bude

PIŠEM – Dejan Ivanović

PIŠEM Spontano, refleksivno. Naposletku ispravim reč il’ dve, poneki zarez, tačku stavim. Zamenim možda slovo… I gotovo. Ne umem drugačije. Nekad me i noć uhvati, duboko. A to što između redova piše, šta se krije; Ne vidi oko, tuđe. Baš svačije. Dejan Ivanović, Baroševac, 11.11.2017 .god.                  

PIŠEM

Spontano,
refleksivno.
Naposletku ispravim
reč il’ dve, poneki zarez, tačku stavim.
Zamenim
možda slovo…
I gotovo.

Ne umem drugačije.
Nekad me i noć uhvati,
duboko.
A to što između redova piše,
šta se krije;
Ne vidi oko,
tuđe.
Baš svačije.

Dejan Ivanović,
Baroševac, 11.11.2017 .god.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NOSTALGIJA NOSTALGIJE ~ milka vukic v

Prelaze minute u sate Gazeći dane u godine… Plakale su i ptice i vode,… Noći ne vidase bolove. . Snovi olovnim utegom Nostalgiju živu uklijestise.. Prošlost ne brusi sjeciva, Pokleknula je davno ranjena utroba. . Nestase ljudi i dogadjaji U vasioni vazdusnih otrova… Bez filtera i imena čestica sja… Nostalgija nostalgije još uvek klija…

Prelaze minute u sate
Gazeći dane u godine…
Plakale su i ptice i vode,…
Noći ne vidase bolove.
.
Snovi olovnim utegom
Nostalgiju živu uklijestise..
Prošlost ne brusi sjeciva,
Pokleknula je davno ranjena utroba.
.
Nestase ljudi i dogadjaji
U vasioni vazdusnih otrova…
Bez filtera i imena čestica sja…
Nostalgija nostalgije još uvek klija…

VRT ~ milka vukic v

Trava se bešumno uzdiže, Nebo iznad još jedino putuje… Nit cvrčka,nit leptira…… U sivilu sivila gospodari promaja. . Crvi grickaju trošno blato… Sova provjerava kalendare… Razmišlja zemlja iz nutrine Ko joj dolazi – da se nastani. . Vrt naših predaka Prošlost sa budućnosti preklapa… Dok svijeće samo trepere Put pravedni živi nek slijedi.

Trava se bešumno uzdiže,
Nebo iznad još jedino putuje…
Nit cvrčka,nit leptira……
U sivilu sivila gospodari promaja.
.
Crvi grickaju trošno blato…
Sova provjerava kalendare…
Razmišlja zemlja iz nutrine
Ko joj dolazi – da se nastani.
.
Vrt naših predaka
Prošlost sa budućnosti preklapa…
Dok svijeće samo trepere
Put pravedni živi nek slijedi.

ZAVET MAJCI – Milovan Petrović

Još tvoj pogled majko osećam na sebi iako sam tako daleko od tebe, sećam se i reči što mi davno reče; “Nemoj nikad sine zaboravit’ sebe”. Ja sam onaj isti, ne brini se majko. Nemoj da ti srce sad od slutnje zebe, tuđina me nikad promeniti neće, kako da se menjam, zar da izdam tebe. … Настави са читањем “ZAVET MAJCI – Milovan Petrović”

Još tvoj pogled majko
osećam na sebi
iako sam tako
daleko od tebe,
sećam se i reči
što mi davno reče;
“Nemoj nikad sine
zaboravit’ sebe”.

Ja sam onaj isti,
ne brini se majko.
Nemoj da ti srce
sad od slutnje zebe,
tuđina me nikad
promeniti neće,
kako da se menjam,
zar da izdam tebe.

Nekad mi se desi
da zalutam tako,
u tuđini svako
ima svoje jade,
al’ me tvoje reči
na pravi put vrate,
poruka mi tvoja
zakletva postade.

Kad mi teško bude
trgnem se, ne patim,
da se menjam neću,
zar da izdam sebe,
neću se menjati
nek tuđina shvati,
sin će majko tebi
isti da se vrati.

Milovan Petrović

Оставићу ти отворен сан

Сањао сам сан чудан сан видим себе као у огледалу… Нашао сам зрнце бисера живо зрнце са душом старачке руке су ми дрхтале од усхићења… Зрнце је склизнуло у прашину… тражио сам га у мраку пипао као слијепац упитно погледах чувара тајни он ми рече Оставићу ти отворен сан… наћи ћеш га у неком будућем … Настави са читањем “Оставићу ти отворен сан”

Сањао сам сан
чудан сан
видим себе
као у огледалу…

Нашао сам зрнце бисера
живо зрнце са душом
старачке руке су ми дрхтале
од усхићења…

Зрнце је склизнуло у прашину…
тражио сам га у мраку
пипао као слијепац
упитно погледах чувара тајни
он ми рече

Оставићу ти отворен сан…
наћи ћеш га
у неком будућем животу
име му немој заборавити.

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржаће се 13.11.2017. године у 19:00 сати у Народном музеју Крушевац у Крушевцу, у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Народног музеја Крушевац. Дођите да уживате у одличној поезији! УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша … Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”

Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржаће се 13.11.2017. године у 19:00 сати у Народном музеју Крушевац у Крушевцу, у организацији и реализацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Народног музеја Крушевац. Дођите да уживате у одличној поезији!

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

У поетском свету постоје људи који живе поезију и за поезију. Њихово стваралаштво је изузетно, али их често рефлектори културе не осветле кад треба и колико треба. Ми ћемо за такве ствараоце у нашем часопису и на нашем порталу увек пронаћи простора и довољно светлости да њихово стваралаштво не избледи.
Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Народном музеју Крушевац”