Добродошли!
Netko noćas otvara prozor Da otplovimo sa uzglavljima U šutnji cvjetaju mrazevi I mjesec cvokoće u dračama
Netko noćas otvara prozor Da otplovimo sa uzglavljima U šutnji cvjetaju mrazevi I mjesec cvokoće u dračama Настави са читањем "NIZ POLJE LEDENO – Mirko Popović"
Zavitlaćeš kamen po kamen u daljinu I njima razbiti večnu tišinu Dunava Ko pitanje za pitanjem Koje ne možeš postaviti Ali ih talasi opet iznesu na površinu Cvileće drveni čamci Svedoci tvoga okršaja s rekom Kad držiš istinu na distanci Negde daleko odskače Od svakog domašaja S koliko boja bojićeš tugu Dok te u nekog … Настави са читањем “Ždral za tvoje vode-Mila Jašović”
Pitate me Kakav je taj Muškarac O kome ovolike pesme napisah A neopisiv je moj dragi I uzaludan je ovaj poetski pokušaj Da rečima naslikam portret ljubavi Preduga bi bila moja pesma Malo je vremena jedan život da je ispišem I jedna smrt da ga zaboravim Pomislite Koliko mi stihova i poređenja treba Samo za … Настави са читањем “NEIZRECIVA PESMA – Nena Miljanović”
ПЛАЧЕМ НОЋАС КАО ВИОЛИНА Ноћас лутам по сањивом граду, Прошлост своју ко на длану видим, Питам Месец, мог другара старог, Да ли имам чега да се стидим. И заплачем онда гласом виолине, Сузе су ми покидане жице, Што несташе моје жеље силне, У Моравске ледене дубине. Зарад коре хлеба, ја сам овде стао, Илузије младости … Настави са читањем “ПЛАЧЕМ НОЋАС КАО ВИОЛИНА – Дргојло Јовић”
Ноћас лутам по сањивом граду,
Прошлост своју ко на длану видим,
Питам Месец, мог другара старог,
Да ли имам чега да се стидим.
И заплачем онда гласом виолине,
Сузе су ми покидане жице,
Што несташе моје жеље силне,
У Моравске ледене дубине.
Зарад коре хлеба, ја сам овде стао,
Илузије младости ту сам жаром дао,
Сад подвлачим црту у Моравском песку,
И сабирам шта сам, лудо проћердао.
Одсањани снови вратити ме неће,
У времена прошла, ех да беше среће,
Да Мораву, само млађан прођем,
И да неком, другом царству дођем.
Под месечевим зраком Лазаревог града,
Ко мађију, вреле усне нађох,
Па не шватих кад ми живот прође,
А тај исти месец још ми дане глође.
На Моравском песку оставићу стопе,
Да их вода тихо негде к мору носи,
А нек Месец жути, та лопужа стара,
Неке нове клинце крај Мораве вара.
© Драгојло Јовић
Kad te na dalekim sprudovima svijeta Vjetar zapljusne notama neodsviranim Pjevaj S kišama svibanjskim Jer doći će opet ljeto I ruke će moje biti Ruj cvijeća u vazi
Kad te na dalekim sprudovima svijeta
Vjetar zapljusne notama neodsviranim
Pjevaj
S kišama svibanjskim
Jer doći će opet ljeto
I ruke će moje biti
Ruj cvijeća u vazi
Настави са читањем “NE TUGUJ NIKADA – Mirko Popović”
Zatvoriću se u krunu samoniklog cveta Postaću Palčica Koja pije sokove Zemlje iz gipkih trava Više ne trebam Sićušna tratinčica naspram grdosije sveta Snažna ko planine Alpa Ima dana kada Tvoje breme teško nosim Dana kada u plesu s tobom vrtoglavo padam Znam da taj bol je retrogradan Učitelj i vodič ka promeni … Настави са читањем “Gospode”
Zatvoriću se u krunu samoniklog cveta
Postaću Palčica
Koja pije sokove Zemlje iz gipkih trava
Više ne trebam
Sićušna tratinčica naspram grdosije sveta
Snažna ko planine Alpa
Ima dana kada Tvoje breme teško nosim
Dana kada u plesu s tobom vrtoglavo padam
Znam da taj bol je retrogradan
Učitelj i vodič ka promeni koja isceljuje
Vodi me ka poznatom mestu koje iznova otkrivam
Skupiću se u prvi vesnik proleća
Što čuči ispod snegova
Nek bujaju tuge u tišini
Razapete na nisku đerdana
To samo su kreatori novih načina
Da nađemo lakoću u težini
Ovladaću svojim navikama
Iz dana u dan odmotavajući klupko
Bez kraja do novih ideja
Dehidrirana od nedostatka znanja
Svaka je ćelija
Dovela dušu na prag bestežinskog stanja
Dao si senku svima
Zatočenika tamne strane ličnosti
Što raste u kutku lišenom svetlosti
Ako se nikada ne integriše pred ljudima
Vinovnik nereda u kome sam
Skrivena jača postaje
Njeno je da opstaje
Moje da stalno iznova nadvladam
Otelotvoreni sjaj iz jednog pogleda
Obavija me zvuk saksofona Imrovizovana pesma ratnog veterana Pa krenem nasumično magistralom Po njenom taktu Razapetom ulicom između naših svetova Spiralom vremena Preplićem Golfske struje u jednu tačku Putujem okeanom ko u potrazi za svetim gralom Pod šalom od organdina Od zapada do istoka Tamo gde krst od meridijana Preseca zenicu tvoga oka … Настави са читањем “Kapija Sunca (Za Dan protiv nasilja nad ženama)”
Obavija me zvuk saksofona
Imrovizovana pesma ratnog veterana
Pa krenem nasumično magistralom
Po njenom taktu
Razapetom ulicom između naših svetova
Spiralom vremena
Preplićem Golfske struje u jednu tačku
Putujem okeanom ko u potrazi za svetim gralom
Pod šalom od organdina
Od zapada do istoka
Tamo gde krst od meridijana
Preseca zenicu tvoga oka
Hiljadu milja za san u jednom gradu
U kom se ne spava
Već u dosluhu s mesečinom
Utehu traže
Hiljadu ljudi u molitvi za mir u svetu
Pod velom ćutnje o grehu
Greh se umnožava
Pa ne ubijaj bližnjeg svoga rečima
Delom
Ni tišinom
Kad stigneš do istog cilja sa nekog drugog puta
Po vertikali recipročnih pitanja
Gde odgovora nema
Kad ti se učini poznato lice u gomili asketa
Ostavi nadu raspetu u paučini
Ona se najviše boji da bude oslobođena
Tajfuni nose pepeo
Sa zemlje ovog azila
Ne miči usnama
Trebalo je nešto da kažeš
Kada je žive vatre
U sebi gasila
Prvi put je udahnula život
Na prelazu tih očiju iz zelenih u plave
Iz plavih u sive poslednji put izdahnula
Pred katedralom pusti nemire koji tište
Ovo je tvoja oaza, a moje odredište
Predah do našeg sutra kad budem srezala
Raspuklu liniju koja je dlanove vezala
Nosila sam te u duši kao fetuse u telu Rečima tvojim bremenita Porađala sam moje pesme o tebi I mati sam toj (ne)srećnoj raspevanoj kopiladi : Ti ih nisi mogao priznati za svoje Ni mene za ženu Jer već si bio otac I suprug… Nije trebalo da me podstičeš Da rađam pesme i da … Настави са читањем “KOLEVKE ZA POETSKU KOPILAD-Nena Miljanović”
Nosila sam te u duši kao fetuse u telu
Rečima tvojim bremenita
Porađala sam moje pesme o tebi
I mati sam toj (ne)srećnoj raspevanoj kopiladi :
Ti ih nisi mogao priznati za svoje
Ni mene za ženu
Jer već si bio otac
I suprug…
Nije trebalo da me podstičeš
Da rađam pesme i da te volim
Trebalo je da odeš na početku
U zadnjem stihu moje prvorođene pesme o tebi
(sad posle kraja bez kraja
kad me više ne možeš voleti i ne mogu te ne voleti)…
…Ne bih sada samohrana
Očima ljubila u knjige kao u kolevke položene reči
I isprekidanim dahom sušila mokre stihove
Jer kaplješ mi nepresušan sa trepavica
I tu je uteha vremena nemoćna
Svaki moj sekund sa tobom stao je u pesme
A da ih nema
Zaboravila bih da te je i bilo
I ne bih te volela ovom upornošću vojnikuše
Koja prati (novim pesmama) svaki korak svoga otišlog…
A ipak je ovo kakva takva sreća
Jer bez tebe ukoričenog u zbirke
Moja bi poezija bila zbir jalove praznine
I ja bih bila sutrašnja suva poetska bezdetnica
(koja nema za čim ni da plače)
Bez ovih tvojih kopiladi u mojim knjigama
Koji te čuvaju od zaborava
I mene od besmisla pisanja
Ako nije o tebi
Čuj me dobro ja sam kraljica oblaka gospodar zlatnog prstenja boginja krepkih ideala Čuj i upamti neću ti više prići s visine ću te posmatrati mokrim bičem šibati Čujem li da nisi dovoljno ponizna rastopiću bakar i njime te preliti ti unutrašnjosti moga sivila krvna grupo istočenih vena I arterija Da!
Čuj me dobro
ja sam kraljica oblaka
gospodar zlatnog prstenja
boginja krepkih ideala
Čuj i upamti
neću ti više prići
s visine ću te posmatrati
mokrim bičem šibati
Čujem li da nisi dovoljno ponizna
rastopiću bakar i njime te preliti
ti
unutrašnjosti
moga sivila
krvna grupo
istočenih
vena
I arterija
Da!
. Kukavice se hvale, nadvikuju.. Ptice gnezda prave (- a one uzivaju..) Izlezene ptice hrane, treniraju.. One svoje podmetnute ni ne poznaju… . Namjerno svima prkose, ogovaraju.. Bez stida I srma gnezda im kidaju… Hvale se svojim lazima i snovima.. Svima smeta “takova ptica” -…komsija. . Doci ce starost na njihova ledja Kukace, naricati i moljakati.. Niko … Настави са читањем “KUKAVICE ~ milka vukic v”
.
Kukavice se hvale, nadvikuju..
Ptice gnezda prave (- a one uzivaju..)
Izlezene ptice hrane, treniraju..
One svoje podmetnute ni ne poznaju…
.
Namjerno svima prkose, ogovaraju..
Bez stida I srma gnezda im kidaju…
Hvale se svojim lazima i snovima..
Svima smeta “takova ptica” -…komsija.
.
Doci ce starost na njihova ledja
Kukace, naricati i moljakati..
Niko im se nece sazaliti…
Pticji svet ce ih ignorisati.
.
Kukavice kukavna
Um i razum si ispljuvala….
Ko cedo svoje odbaci
Nikad dusu nece da skrasi.