Добродошли!
Misli moje kud lutate novembarskog kišnog dana želje moje još želite njen poljubac na usnama. Sive zore maglovite s’ kišama što dugo traju, da li one da je želim na trenutak barem znaju. Novembarske kiše hladne što trajete dane duge u danima ovim tmurnim skrivate li moje tuge. Misli moje kud lutate čemu ova siva … Настави са читањем “NOVEMBARSKE KIŠE – Milovan Petrović”
Misli moje kud lutate
novembarskog kišnog dana
želje moje još želite
njen poljubac na usnama.
Sive zore maglovite
s’ kišama što dugo traju,
da li one da je želim
na trenutak barem znaju.
Novembarske kiše hladne
što trajete dane duge
u danima ovim tmurnim
skrivate li moje tuge.
Misli moje kud lutate
čemu ova siva boja,
otišla je nestala je
nije više ljubav moja.
Milovan Petrović
Slike na Fejsu Јуче (08.12.2016. године) на дан централне промоције Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 5 и 6 у Народном музеју Крушевац, добио сам мејл који ме је посебно обрадовао. Прочитајте га и обрадујте се и сви Ви који пишете у “СРБ-у”. Милици, нашој царици поезије, велико хвала на речима подршке… Љубодраг Обрадовић, уредник … Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ бр 6 у Народном музеју Крушевац”
Јуче (08.12.2016. године) на дан централне промоције Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 5 и 6 у Народном музеју Крушевац, добио сам мејл који ме је посебно обрадовао. Прочитајте га и обрадујте се и сви Ви који пишете у “СРБ-у”. Милици, нашој царици поезије, велико хвала на речима подршке…
Љубодраг Обрадовић, уредник часописа ПоезијаСРБ
СРБ
Песниче Обрадовићу,
Уважемо Уредништво!
Захвалност због мојих песама које су нашле у овом двоброју часописа“Срб“, међу песничким разногласјем.
Овај двоброј је целим својим садржајем једна нова планета – песничка, по чијој орбити и у чијем сазвежђу, попут срчаног ритма пулсирају стихови са интензивном осећајном и искуственом енергијом;
СРБ је и својеврсна јединствена песничка разгледница, а из престоног Крушевца, где су се нашли најзначајнији песници срспког језика – Љубиша Ђидић, Перо Зубац… и други, а сви скупа у ослушкивању молитвеног призива Лазарице и Љубостиње, Велуће и Жиче… и опомињућег Лазаревог завета, посебно у овом худом добу, озареног златном и срменом Јефимијином нити „над племеном које обухвата тама“ и урастања у земни грумен матичог тла, а разрастања у србском језику и кроз језик;
СРБ је и сабирање бројних песама у својеврсни отпевателни венац, у тролисни молитвени акатист суштом творачком чину;
СРБ је и знак вере у моћ песме која се у скупном омеру: са међашем родитељем српског песништва, Светим Савом, и са колективним генијем српског народа који је из таме векова изнедрио народно песништво, „народно јеванђеље“- ту златну јабуку српског средњевековног песништва- узвила као грана песме у Свепесму.
СРБ јесте и данашњи пев, трагични натпев продуженог страдања нашег рода, онај вечити крст који нам је суђен и на коме смо као колектив вишестурко разапињани и распети, и која се у нашој песми поима и као знак једнакости егзистенције и писања на овом нашем усудном простору.
Но, ту је оно биће које по једном од најпознатијих предања, стоји између два раздвојена света, између човека и Бога и спаја их, узносећи земну патњу светлосним лествицама до светости.
То биће из сновидовља и бесанице јесте ПЕСНИК!
То данас јесте и скупна вишезначна НАША ПЕСМА У СРБ-у!
С поштовањем, Милица Краљ
У Подгорици, 8. децембра 2016. године
Централна, пета промоција часописа Поезија СРБ одржана је 08.12.2016. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу, после промоција у Ћуприји, Лесковцу, Ћићевцу и у Дечјем центру у крушевачко Пионирском парку. О часопису о коме су својом поезијом представљени 156 песника говорили су Љубодраг Обрадовић, Љубица Петковић и Вељко Стамболија. На промоцији су учествовали крушевачки књижевници, песници и афористичари: Љубиша Бата Ђидић, Гордана Влаховић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Љубица Петковић, Саша Милетић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Драгиша Павловић Расински, Ивко Михајловић, Михајло Ћирковић, Бата Костадинов, Дејан Ристић, Ратко Тодосијевић Баћо, Мира Смиљанић, Зорица Шошић Максимовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Живомир Миленковић, Даница Рајковић, Богдан Јефтић, Даница Гвозденовић, Слађана Бундало, Дејан Петровић Кенац, Живота Трифуновић, Слободан Ценц, Весна Михајловић и гости из Ћићевца Бранко Ћировић Ћиро и Боривоје Бора Видојковић. Програм који су својојим песмаама обојиле чланице “Женског певачког ансамбла БИСЕР ” из Крушевца су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Даница Гвозденовић и Саша Милетић.
ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ, Поезија је вечна – Љубодраг Обрадовић Да ли је писање поезије ствар слободне воље, или је то нешто јаче од самог писца, што напросто мора да се разлије на белину папира? Да ли се песме пишу дубоким промишљањем, кад песник то сам одлучи, или напросто излете из душе песника и … Настави са читањем “Прикази књига – “ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ” ПОЕЗИЈА ЈЕ ВЕЧНА, Љубодраг Обрадовић”
ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ, Поезија је вечна – Љубодраг Обрадовић
Да ли је писање поезије ствар слободне воље, или је то нешто јаче од самог писца, што напросто мора да се разлије на белину папира? Да ли се песме пишу дубоким промишљањем, кад песник то сам одлучи, или напросто излете из душе песника и његовог живота, дуго у подсвести припремане, да исти тај живот сачувају за генерације које долазе?
Зна Љубица одговор на ове дилеме, зна да је живот пролазан, као и све што је јуче било, добро зна да заборав све пребрише и да зато треба писати и све титраје душе ставити на папир… Да их олуја не однесе као и сам живот.
Настави са читањем “Прикази књига – “ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ” ПОЕЗИЈА ЈЕ ВЕЧНА, Љубодраг Обрадовић”
БЕЗВРЕМЕНА Треба ми већа нада од ове, немој да чекаш плам је све тиши извор све бржи тутањ копита, свод је све даљи, месец све виши! Помисли некад како је мени, дрхтаве руке склапам под небом длан се са дланом меша, соколи, главу окрећем за звездом ведром! Дал ми се смеје, и дал је моја, … Настави са читањем “БЕЗВРЕМЕНА…….Миладиновић Сандра Мајра”
БЕЗВРЕМЕНА
Треба ми већа нада од ове,
немој да чекаш плам је све тиши
извор све бржи тутањ копита,
свод је све даљи, месец све виши!
Помисли некад како је мени,
дрхтаве руке склапам под небом
длан се са дланом меша, соколи,
главу окрећем за звездом ведром!
Дал ми се смеје, и дал је моја,
доноси ли ми изненађења,
ил’ можда неко исто ко и ја,
верује да је пасија њена!?
Онда занемим, нестане румен,
ко’ да ми долазе суђени часи,
и шетам сетна, замишљена,
у магли људи копним се, гасим!
Моја улица постаје пуста,
речи су стране и непознате,
куд ли се дела она недеља,
и она врата ко ли ми запе?
Осећам срце у недрима,
гребе ме суво грло ко ножем,
питања да ли сам безвремена,
и постојим ли, сама се множе?!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
УВЕК ЈЕ ГРЕХ ВОЛЕТИ СИНЕ! Данас је грех волети сине, Грех је веровати у светлост звезда, Научи зато да живиш с’ тиме, Буди као птић, полети из гнезда! И не чуди се што ће ти књига Често једини пријатељ бити А крив ћеш бити што ће ти слово, Знање и мудрост из чаше пити… Не … Настави са читањем “УВЕК ЈЕ ГРЕХ ВОЛЕТИ СИНЕ!….. Миладиновић Сандра Мајра”
УВЕК ЈЕ ГРЕХ ВОЛЕТИ СИНЕ!
Данас је грех волети сине,
Грех је веровати у светлост звезда,
Научи зато да живиш с’ тиме,
Буди као птић, полети из гнезда!
И не чуди се што ће ти књига
Често једини пријатељ бити
А крив ћеш бити што ће ти слово,
Знање и мудрост из чаше пити…
Не причај сваком да си ко река,
да си ко галеб над океаном
Никада ти неће опростити,
Што летиш боље с’ дубоком раном!
И смех твој биће опорог укуса,
Твоја доброта, реч која вређа,
Кад савест сине постане нечиста
мутан је поглед испод веђа…
Издаја није трен, већ вечност
Плешће се стално у твоје риме,
Највише заболеће што ће камење
Многи бацати на твоје врлине…
За пријатеља срце ћеш дати
Али да прави је нећеш знати
Онако док иде ти све од руке,
Док си на трону усред луке…
Проћи ће године веселе, луде,
Проћи ће и оне тужне, големе,
Куда све воде назрети можеш,
Ти добро чини уз свако бреме…
Ако ми одеш негде далеко,
Никад се немој одрећи Крста,
Ни своје Мајке, ни ових поља,
Јер твоја душа постаће пуста!
Знам, знање може много да боли,
Што више знаш бол је већи,
Лепи мој анђеле ради шта волиш,
Али се Српства немој одрећи!
Можда ћеш знати језике многе,
Метрополе ће ти бити на длану,
Сви ти тргови и улице широке,
Кад гране сунце окрени главу!
Данас је грех волети сине,
Увек ће бити, тако је вазда,
Ти не дозволи да те то сломи,
Убила би те небеска казна!
Кад једном прође време лутања,
Пронађеш себе и осврнеш се,
Можда ме неће више бити,
Ал’ кућни праг чека на тебе!
Чекаће те они врбаци,
И моја душа лутаће њима,
Долети с’ птићима,рођено моје,
И мајци Србији рашири крила.
Немој да замераш среброљупцима,
Опрости браћи због незаситости,
Увек је грех волети сине,
Али је најтеже човек бити!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
Дакле, ПЕСМЕ ГОДИНЕ су: МОЈА БРАЋА – Борисава Боре Благојевића, песника из Ћуприје – по одлуци жирија; ПОЕТО – Марине Адамовић – песникиње из Ниша – По одлуци посетиоца сајта БЛОГ ПоезијаСРБ! МОЈА БРАЋАСве што може да се продаПродала су моја браћаМи ни свесни нисмо билиКо купује и ко плаћаПродали су окућницуШљивар изнад родне кућеИ … Настави са читањем “PoezijaSRB – Pesme meseca za 2015. godinu”
Дакле, ПЕСМЕ ГОДИНЕ су:
МОЈА БРАЋА Све што може да се прода Продала су моја браћа Ми ни свесни нисмо били Ко купује и ко плаћа Продали су окућницу Шљивар изнад родне куће И бачвану крај врбака Плава јутра у свануће Продали су без тапија Све ђутуре и од ока Све ливаде до јаруге Бистру воду из потока Њиву што нас хлебом храни У закуп су јуче дали Сад причају правдају се Где је међа нису знали А међа је све док може Поглед птице да се вине Продали су део неба Белог орла у висине И ћувике што међају Од силника што нас бране Лојзе што нас вином поји Манастире разидане И утробу земље ове Где се нови камен рађа Старо гробље поред пута Продала су моја браћа И све наше крвотоке Што долазе из далека Продали су све изворе Све кладенце белих река Православље славу веру Колач што се даје сину Продала су моја браћа Тиху модру месечину Продадоше браћа браћу Расејаше кости њине Ко да овде никад није Било правде и истине Продадоше цреп са куће Кисну греде откривене Труне душа у огњишту Продали су део мене © Борисав Бора Благојевић  |
POETO Ušla sam u sebe i Znam da sam slabo osvetljena Ipak Nikada nisam čula Pažljivo sam pratila Malo sam se zgrčila Ali Jaoooj Tamo vode više nije bilo Samo skerletna humka “Niz rub – pa ravno kamin(n)gs ©
|
Изабрали смо песму године Удружења песника Србије – ПоезијеСРБ за 2015. годину у обе категорије. Песму године бирали су:
Жири је одабрао следеће песме:
1. МОЈА БРАЋА – Борисав Благојевић
2. ПОЕТО – Марина Адамовић
3. КРУГ – Мирјана Шарац
Прва три места по Вашим гласовима освојили су:
1. Марина Адамовић за песму ПОЕТО
2. Драгојло Јовић за песму ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ
3. Милован Петровић за песму ЈЕДАН ЧОВЕК У ДАЉИНУ ОДЕ
Дана 02.04.2017. године завршено је гласање за песму године на сајту Блог
ПоезијаСРБ. Резултате гласања можете погледати у следећеој табели:
PESMA 2015. GODINE
Pesme meseca za 2015. godinu
| Mesec | Ime i prezime pesnika | Naziv pesme |
| Januar | Miro Beribaka | Od istine do… |
| Februar | Miloš Ristić | Raspadnik |
| Mart | Mirjana Šarac | Krug |
| April | Miroslav Mića Živanović | Dok prolaziš gradom |
| Maj | Marina Adamović | Poeto |
| Jun | Goran Minić | Nesan |
| Juli | Dragan Pavlović | Istina |
| Avgust | Nenad Djekić | Vitezovi 21. veka |
| Septembar | Borisav Bora Blagojević | Moja braća |
| Oktobar | Dragojlo Jović | Pesma prijatelju |
| Novembar | Nena Miljanović | Fatamorgana |
| Decembar | Milovan Petrović | Jedan čovek u daljinu ode |
Настави са читањем “PoezijaSRB – Pesme meseca za 2015. godinu”
. Ni ne disem u trenu trena.. Te, stvarne stvarnosti… Gledam ga… Dok molitvom Boga pozdravljam. . Gore mi zenice… Suze beloocnice… Drzim mu male rucice… Pogled ulazi u poluotvorene okice… . Moc njegova me preporodila. . Milo!….Milo. Milo moje prvorodjeno, Arhandjel Mihajlo te meni doveo Dab bi te vazda cuvao,. . Zdravljem I … Настави са читањем “MILO ~ milka vukic v.”
.
Ni ne disem u trenu trena..
Te, stvarne stvarnosti…
Gledam ga…
Dok molitvom Boga pozdravljam.
.
Gore mi zenice…
Suze beloocnice…
Drzim mu male rucice…
Pogled ulazi u poluotvorene okice…
.
Moc njegova me preporodila.
.
Milo!….Milo.
Milo moje prvorodjeno,
Arhandjel Mihajlo te meni doveo
Dab bi te vazda cuvao,.
.
Zdravljem I blagodacu pokrivao.
. Sada sve pociva U tvojim zenicama… Cak i planeta je zastala, Iz zenita oplemenjena… . Ooo…aaa…hmm…oha… Glasic ko jeka mi doleprsa… Osmjehom lice popunjeno, Rumenim obrazom je okiceno… . Medeni lepi stvore Uz barsunasto gugutanje… S rukicama od pahulja Imas lice andjela.
Централна промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ бр. 5и6, одржаће се у Народном музеју у Крушевцу 08.12.2016. године у 18:00 сати. Ово је пета промоција, а претходне промоције овог изузетног часописа одржане су у Ћуприји, Лесковцу, Пионирском парку у Крушевцу и Ћићевцу… У часопису пишу: Перо Зубац, Нови Сад О КАЈАЊУ За Ралета Дамјановића Да … Настави са читањем “Промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 5 и 6 у Народном музеју у Крушевцу”
У часопису пишу:
Перо Зубац, Нови Сад
О КАЈАЊУ
За Ралета Дамјановића
Да ли се због ичега
вреди кајати,
или отићи у Дечане
и тиховати?
Кројачи света
и даље ће прекрајати
и пут оне звезде
која нас прати.
Зборник Кажи ми ко си можете наручити по цени од 500,00 RSD. Наруџбине на ivanazajic@yahoo.com
Зборник Кажи ми ко си можете наручити по цени од 500,00 RSD. Наруџбине на ivanazajic@yahoo.com
