Дан: 17. децембар 2016.

Pola duse

Nekad u mraku zasijaju oci i jasno vidis ispred sebe da ponekad nisu sve dobre noci iako mislis da su tu zbog tebe Decaka sa pola duse na put sam poslao Dodje vece i odrastes to nisam zeleo Ne ce se vratiti deo duse Koji sam na put poslao Mrzeti zivot cela da bude Ne … Настави са читањем “Pola duse”

Nekad u mraku zasijaju oci

i jasno vidis ispred sebe

da ponekad nisu sve dobre noci

iako mislis da su tu zbog tebe

Decaka sa pola duse na put sam poslao

Dodje vece i odrastes to nisam zeleo

Ne ce se vratiti deo duse

Koji sam na put poslao

Mrzeti zivot cela da bude

Ne bih podneo

Misle ljudi treba ga pronaci

Vecaju da krenu u potere

Ne znajuci da on nece stati

Da ne zeli biti pronadjen

Decak juri on poznaje sume

Vukovi i lisice ne cuju disanje

Jer decak juri polu disanjem

Zastrasuju sebe same urlikanjem

Настави са читањем “Pola duse”

PORANIŠ, POŽURIŠ – Milovan Petrović

Poraniš, požuriš negde misliš da sve ti je dato da sve je stvoreno za tebe biseri, dragulji, zlato. Veselo pojuriš, zastaneš ne znaš na koju bi stranu sve ti je na dohvat ruke ali u “sutrašnjem ” danu. Nisi baš imao sreće tog čudnog, kišnoga dana, već sutra te sreća čeka tebi je obećana. I … Настави са читањем “PORANIŠ, POŽURIŠ – Milovan Petrović”

Poraniš, požuriš negde
misliš da sve ti je dato
da sve je stvoreno za tebe
biseri, dragulji, zlato.

Veselo pojuriš, zastaneš
ne znaš na koju bi stranu
sve ti je na dohvat ruke
ali u “sutrašnjem ” danu.

Nisi baš imao sreće
tog čudnog, kišnoga dana,
već sutra te sreća čeka
tebi je obećana.

I opet ustaješ čio
zasučeš rukave svoje:
“Danas ću uzeti sve.
Danas je ovde sve moje.”

Eh… Opet ista priča
tako je dan za danom,
lagano dok stariš izmiče,
sve što ti je “obećano”.

Jednog se jutra budiš
umoran… u misli zanesen;
“Kap sam u moru samo,
stiže me starosti jesen”.

Tad shvatiš da sve je uzalud bilo
sva ona nadanja tvoja,
da život je jedini dragulj samo,
i da nam je od Boga dat
da u njemu uživamo.

Milovan Petrović

GODINE NAKON… -Svetozar N.Popović

Godine nakon… Tiho ko troma tišina Obilazim puste ulice zalađa Hocu opet da budem istina Na izvoru novih uviranja Hocu tiho u tišini sjenke Da se nadam s kraja na početk Da se skrasim kraj potonje humke I zagrlim izgubljenu nadu Neću pokrov od tuđijeh suza Neću lelek ni plakanja tuđa Treba spremit sva moja … Настави са читањем “GODINE NAKON… -Svetozar N.Popović”

Godine nakon…

Tiho ko troma tišina

Obilazim puste ulice zalađa

Hocu opet da budem istina

Na izvoru novih uviranja

Hocu tiho u tišini sjenke

Da se nadam s kraja na početk

Da se skrasim kraj potonje humke

I zagrlim izgubljenu nadu

Neću pokrov od tuđijeh suza

Neću lelek ni plakanja tuđa

Treba spremit sva moja nadanja

Moju prošlost u moja stradanja

Lelek čujem leleče vrijeme

Okolo je naslon za bunjišta

Otišlo je i povratka nema

Blijedi ono što donese juče

Kišne kapi sa vreloga lica

Liju priču proteklih godina

Tamne bore sa mračnoga čela

Ispričaše priču na ova bunjišta

Nema više stare jeke

Utihla je nova nada

Strmi potok sad ne valja

Moju prošlost zagrljaja

Nema više na kraj sela

Moje nade i vapaja

Ode vrtlog od vremena

Čekam potop mjesto raja