Добродошли!
Пред нашом кућом расте дрво, Ту под прозором му је место, Кад устанем, њега угледам прво, У хладу његовом одмарам често. Засадише га давно преци, Још у време рођења мог. Док изнад крошње надлећу врапци, Уживам у сенци лишћа његовог. Њишу се гране док ветар пири А монотонија лагано убија. Са грана сочно … Настави са читањем “Пред кућом дрво – Ивана Зајић”
Пред нашом кућом расте дрво,
Ту под прозором му је место,
Кад устанем, њега угледам прво,
У хладу његовом одмарам често.
Засадише га давно преци,
Још у време рођења мог.
Док изнад крошње надлећу врапци,
Уживам у сенци лишћа његовог.
Њишу се гране док ветар пири
А монотонија лагано убија.
Са грана сочно воће мири,
Укус ме његов слатко опија.
Све дебља постаје дрвена кора,
Опада лишће, последња ласта одлази.
И моје лице је препуно бора,
Досадан живот мени пролази.
У Крушевачком позоришту је 24.11.2016. године одржана промоција књиге прича Данице Рајковић ТАМО СИ ТИ чији је издавач Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. О књизи су говорили: рецензенти књиге Љубодраг Обрадовић и Сандра Миладиновић, као и песникиња Латинка Ђорђевић, која је специјално за ову прилику написала приказ књиге. Приче из књиге читали су Јована Марковић, Драгана Марковић, … Настави са читањем “ТАМО СИ ТИ – Даница Рајковић”
У Крушевачком позоришту је 24.11.2016. године одржана промоција књиге прича Данице Рајковић ТАМО СИ ТИ чији је издавач Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. О књизи су говорили: рецензенти књиге Љубодраг Обрадовић и Сандра Миладиновић, као и песникиња Латинка Ђорђевић, која је специјално за ову прилику написала приказ књиге.
У другом делу песничких сусретањаа у Крушевачком позоришту наступили су песници Мића Живановић, Ратко Тодосијевић Баћо, Саша Милетић, Слободан Ценц, Небојша Тадић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Драган Тодосијевић, Бојан Мијајловић, Мира Смиљанић и Богдан Јефтић, а тај део програма водио је Љубодраг Обрадовић. Организатор традиционалних ПЕСНИЧКИХ СУСРЕТАЊА је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Крушевачким позориштем.
“Kada okrenemo ledja bogu on nadje nacin da stane ispred nas.”
“Kada okrenemo ledja bogu on nadje nacin da stane ispred nas.”
Moмак из бајке Момак из бајке сам ја зато је лепа прича та. Око мене девојака пуно, забављање броја ради за мене је сулудо. Тренутак уживања је најбољи када се љубав појави. ”Нисам тип незасит, волим само праве стрвари хајде љубави одмах се јави!” Пратио сам светску моду куповао фирмирану гардеробу, увек скоцкан до детаља, … Настави са читањем “Момак из бајке”
Moмак из бајке
Момак из бајке сам ја
зато је лепа прича та.
Око мене девојака пуно,
забављање броја ради
за мене је сулудо.
Тренутак уживања је најбољи
када се љубав појави.
”Нисам тип незасит,
волим само праве стрвари
хајде љубави одмах се јави!”
Пратио сам светску моду
куповао фирмирану гардеробу,
увек скоцкан до детаља,
све девојке постају вулканска лава
свака ме за себе одваја.
”Нисам тип незасит,
волим само праве стрвари
хајде љубави одмах се јави!”
Пролазе године ја и даље тренд,
постао сам прави бренд.
Нова времена рађају нове јунаке
ја остајем актуелан момак из бајке.
Strah i nada Kako da ti pomognem? Kako da te sačuvam? Kako iz tvojih očiju da odagnam strah koji i sama osećam? Strah da te sutra neće biti, da mi telefon neće zazvoniti i da neću videti tvoje milo lice sutra kada dođem s ulice. Kako da u ovom mraku nađem nadu, i da je … Настави са читањем “Strah i nada – Zorana Jovikić”
Strah i nada
Kako da ti pomognem?
Kako da te sačuvam?
Kako iz tvojih očiju da odagnam strah koji i sama osećam?
Strah da te sutra neće biti,
da mi telefon neće zazvoniti i da neću videti tvoje milo lice
sutra kada dođem s ulice.
Kako da u ovom mraku nađem nadu,
i da je u tvom oku posadim?
Da ti pomognem da prebrodiš,da preboliš,
bolest tvoju,prošlost moju,našu?
Kako da to učinim u ovom času?
Kako da se ne sakrijem i u tišini rane vijem?
Mamina devojčica,marljiva i vredna učenica,
uvek poslušna,kulturna i fina.
Gde mi je sad ta snaga da te izvučem iz ponora,iz očaja,
da izdržim tvoj strah za mene i moju budućnost?
Budućnost moju i mog brata,
gde da nađem taj prolaz i ta vrata?
Kako naći prave reči da te ubedim da će sve biti dobro,
iako možda neće,
iako možda nećemo imati toliko sreće?
A život teče.
Teče i prolazi.
Snagu mi daju nadolazeći dani,
Taj dečak,od koga kažu želim da mi bude dečko,
vraća mi nadu,bezbrižnost i vedrinu,
vraća mi snagu i da napišem ovu,uslovno rečeno,rimu.
Da se igram s rečima,da verujem u bolje sutra,
a i ne zna šta čini,ne smem ni da mu kažem.
Ne želim sažaljenje,niti da koristim situaciju,
da bih sa njim dobila bilo kakvu šansu.
I šta ako mi sve oduzmu?
I tebe i njega u istom trenutku?
Sutra ću ga videti i opet će reći:
,,Ti si zaljubljena u mene!”,vratiti mi osmeh na lice,
pošalicom i šarmom varalice.
Onda ću u društvo,pa kući,
osmehnuću se i snagu povući
iz tog zraka,iz te sreće,
koju donosi mi osmeh i srce veće.
Veće i mlađe,bezbrižno i srećno,
molim se Svevišnjem da uvek i bude tako.
Da ga život ne umori,
da mu se ne ugase snovi,
jer prijatelj je veći,iako me ne teši,
da ga sreća prati
i da mu se ovo dobro još boljim vrati.
Zorana Jovikić
Danas sam ostao sasvim sam, izgubljena noć, izgubljen dan. Danas su lile dosadne kiše, jer ti si otišla nema te više. Cveće zatvori latice svoje, duge izgubiše svoje boje. Sve je postalo sumorno, jadno, nekako tužno, nekako hladno. I grad je ovaj postao mali, nešto mi treba, nešto mi fali. U srcu osećam bolnu ranu, … Настави са читањем “SASVIM SAM – Milovan Petrović”
Danas sam ostao sasvim sam,
izgubljena noć, izgubljen dan.
Danas su lile dosadne kiše,
jer ti si otišla nema te više.
Cveće zatvori latice svoje,
duge izgubiše svoje boje.
Sve je postalo sumorno, jadno,
nekako tužno, nekako hladno.
I grad je ovaj postao mali,
nešto mi treba, nešto mi fali.
U srcu osećam bolnu ranu,
vrati se donesi smisao danu.
Donesi dugi boje njene,
i ruži otvori latice snene.
Nek’ kiša stane i sunce sine,
i nikad više ne ostavi me.
Milovan Petrović
ЧОВЕК ЗВАНИ ВУЛКАН Испред себе видим лавину осећања и плашим их се, а човек звани љубав , је избезубљен због моје неверице… Испред себе осећам мирис тишине, па ипак загонетана ми је, А човек звани машта експлодира у безброј, звезда на нашем небу… Испред себе, тик до дрхтавих усана, осећам мирис других, а човек звани … Настави са читањем “ЧОВЕК ЗВАНИ ВУЛКАН…..Миладиновић Сандра Мајра”
ЧОВЕК ЗВАНИ ВУЛКАН
Испред себе видим
лавину осећања
и плашим их се,
а човек звани љубав ,
је избезубљен због
моје неверице…
Испред себе осећам
мирис тишине,
па ипак загонетана ми је,
А човек звани машта
експлодира у безброј,
звезда на нашем небу…
Испред себе,
тик до дрхтавих усана,
осећам мирис других,
а човек звани вулкан,
пркоси мојим немирима
у недрима!
Ми смо тек скупа једно!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
Budi se polako iz bare ustani pregazeni cvete gledaj oblake digni latice preostale u inat cvecu s’obale nikada ne rastaj se od srece zbog jedne obmane Ma budi se jer kada nisi budna zivoti nam odlaze Budi se smeji se zivotu crnoj temi ljubomoru zapisi u toj burnoj noci i ne brini pred svanuce pesma … Настави са читањем “Budi se”
Budi se
polako iz bare ustani
pregazeni cvete gledaj oblake
digni latice preostale
u inat cvecu s’obale
nikada ne rastaj se od srece
zbog jedne obmane
Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam odlaze
Budi se
smeji se zivotu crnoj temi
ljubomoru zapisi u toj burnoj noci
i ne brini pred svanuce
pesma srce dirnuce
Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam lencare
Budi se
vini se gde niko ne leti
malo njih s visine zna sletiti
izalzi iz dubokog sna
bez da ista znas
nije ni licilo na ljubav
sto si pre imala
Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam prolaze
Budi se
povredjena duso
na noge lagane
kakve noci gledaj zvezde zre
kakvo nebo mesec blizi se
Ma budi se jer kada nisi budna
zivoti nam mesecare
Vreme putuje kao svetlost modernim pescanim satom mislis da se volis sa nekim draga on te ne smatra zlatnom Nasli smo se kao dobro i lose u sudnici vremena ponekad pocetak dodje i pocne kao presuda Da Da Da slike smeju se ne nije ona sama gledaju u mene pogledi ocaja Da Da Da Volimo … Настави са читањем “Pogledi ocaja”
Vreme putuje kao svetlost
modernim pescanim satom
mislis da se volis sa nekim
draga on te ne smatra zlatnom
Nasli smo se kao dobro i lose
u sudnici vremena
ponekad pocetak dodje
i pocne kao presuda
Da Da Da
slike smeju se
ne nije ona sama
gledaju u mene
pogledi ocaja
Da Da Da
Volimo se u mom snu
mada ja sanjam svasta
ne slusam toliko sebe
niti kolko’ radi pusta masta
Nasli smo se kao dobro i lose
u sudnici vremena
ponekad pocetak dodje
i pocne kao presuda
Da Da
slike smeju se
ne nije ona sama
gledaju u mene
pogledi ocaja
Da Da
Ne nazirem nista u ovoj veceri nekako lepa je tiha noc nema pogleda ne sigurnosti niti napada srcanih tu smo pod nebom ko nekada gde smo nesto nase poceli u svakom srcu ima leda voleo bih da se nas otopi Ne nazirem nista u ovoj veceri Osim neke prljavstine u belini igre nemira u utrobi … Настави са читањем “Pahulje prvih snegova”
Ne nazirem nista u ovoj veceri
nekako lepa je tiha noc
nema pogleda ne sigurnosti
niti napada srcanih
tu smo pod nebom ko nekada
gde smo nesto nase poceli
u svakom srcu ima leda
voleo bih da se nas otopi
Ne nazirem nista u ovoj veceri
Osim neke prljavstine u belini
igre nemira u utrobi
borba zutih i zelenih
ples listova razlicitih
I sve dok usne nam se greju
kroz pahulje prvih snegova
put je svaki prekriven tom
novom bojom starih vragova
Ne nazirem nista u ovoj veceri
ne brinu me vise misli
vise nemam sta da ponudim
ljubicu dok se ne presudi
znam sebe da zaludim
ma celog sebe sve s’dusom
dahom dlanove i topliom
tudje srce da okrepim
Ne nazirem nista u ovoj veceri
Osim neke cistine u belini
osetim kad leptir ne doleti
kao lihvaru sto su dukati
tuga kada su prosuti
I sve dok usne nam se greju
kroz pahulje prvih snegova
put je svaki prekriven tom
novom bojom starih vragova
