ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ, Поезија је вечна – Љубодраг Обрадовић
Да ли је писање поезије ствар слободне воље, или је то нешто јаче од самог писца, што напросто мора да се разлије на белину папира? Да ли се песме пишу дубоким промишљањем, кад песник то сам одлучи, или напросто излете из душе песника и његовог живота, дуго у подсвести припремане, да исти тај живот сачувају за генерације које долазе?
Зна Љубица одговор на ове дилеме, зна да је живот пролазан, као и све што је јуче било, добро зна да заборав све пребрише и да зато треба писати и све титраје душе ставити на папир… Да их олуја не однесе као и сам живот.
Све ове године живота,
могу се ставити у један дан.
Све се тако брзо одиграло.
Цео живот видим као на длану,
и осећај да је све у једном даху.
Време је пројурило, године се нанизале.
Сунце увек залази,
некад видиш, некад не,
али је увек исто.
Вековима се понавља.
Тако и живот,
долази, одлази,
увек исто свима кратко траје,
само један дан до заласка.
могу се ставити у један дан.
Све се тако брзо одиграло.
Цео живот видим као на длану,
и осећај да је све у једном даху.
Време је пројурило, године се нанизале.
Сунце увек залази,
некад видиш, некад не,
али је увек исто.
Вековима се понавља.
Тако и живот,
долази, одлази,
увек исто свима кратко траје,
само један дан до заласка.
ПЛАВИ ХОРИЗОНТ /99 страна/
Настави са читањем “Прикази књига – “ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ” ПОЕЗИЈА ЈЕ ВЕЧНА, Љубодраг Обрадовић”