Месец: децембар 2016.

Nista nije receno

Draga Sama si kao i ja Izbegavas stradanja Izvinjenja i prastanja  Ponekad reci ne nude shvatanja Draga Iz mog sveta si nestala Cijim putem si krenula Svojim nebom za kojim zvezdama Ne vidim tvoja kretanja Draga U srcu mom je oblacno Vec su kise pocele Sopstvene misli odavno Zele da me pociste Draga Bio sam … Настави са читањем “Nista nije receno”

Draga

Sama si kao i ja

Izbegavas stradanja

Izvinjenja i prastanja

 Ponekad reci ne nude shvatanja

Draga

Iz mog sveta si nestala

Cijim putem si krenula

Svojim nebom za kojim zvezdama

Ne vidim tvoja kretanja

Draga

U srcu mom je oblacno

Vec su kise pocele

Sopstvene misli odavno

Zele da me pociste

Draga

Bio sam pre bicu i sada

Onaj koji uprkos bolu za slamku se hvata

Onaj koji odlazi odnosi svasta

Onome koji ostaje preostaje nada

Draga

Jos malo i pesma je gotova

A,nista nije receno

Ja sam umoran idem spavam

Mozda je u snu nesto skriveno

Draga nista nije receno

 

Na stanici

Nijedne ruke nisu bile tu Niko njoj poznat i znan Okrenuo je zivot ka vecnom snu Smrvio je grubim rukama Ne znadoh tu zenu  Kroz prozor videh obraz bled I svetlo kako gasne Na plocniku ispod nje Tisina se skrila Dan je ostao nem Slutio nisam suroviji svet Posle pola leta nekom doleti peh Kad … Настави са читањем “Na stanici”

Nijedne ruke nisu bile tu

Niko njoj poznat i znan

Okrenuo je zivot ka vecnom snu

Smrvio je grubim rukama

Ne znadoh tu zenu 

Kroz prozor videh obraz bled

I svetlo kako gasne

Na plocniku ispod nje

Tisina se skrila

Dan je ostao nem

Slutio nisam suroviji svet

Posle pola leta nekom doleti peh

Kad ugledah jakne preko duse

Ista mi se sledi od zala mre

Tisine se otkrile

Dan je ostao nem

Na stanici snovi stajase

Drhtajuci od hladnog vremena

Prosao je autobus koji je cekala

I nacet san koji je imala

Tisine se skupile

Dan je odneo sve

Tisine su cutale

Dan je govorio sve

Ako se seti

Sta je drzalo u meni  toliko Korito snova koje se ote Od sebe samo ko zna gde pluta Raduje luke usrecuje srca Ako se seti s’vremena na vreme Shavtice da sam ostavio trag Iako nismo gde bi trabali biti Snovi su sretni sto je znam Ne daju mi pesme da dodjem do daha Vatre gore … Настави са читањем “Ako se seti”

Sta je drzalo u meni  toliko

Korito snova koje se ote

Od sebe samo ko zna gde pluta

Raduje luke usrecuje srca

Ako se seti s’vremena na vreme

Shavtice da sam ostavio trag

Iako nismo gde bi trabali biti

Snovi su sretni sto je znam

Ne daju mi pesme da dodjem do daha

Vatre gore isusuju reke

U tudjoj slami ona sad spava

I tudji snovi nju krote

Izlaze iz mene naporne pesme

Najnapornije reci moje cuj

Teku kao spore reke

Teske vode mutni sni

Ako me trazis naci ces me

Uvek sam u okrugu tvom

Drzim za uzde dobro i zlo

Ako me trazis naci ces me

Pola duse

Nekad u mraku zasijaju oci i jasno vidis ispred sebe da ponekad nisu sve dobre noci iako mislis da su tu zbog tebe Decaka sa pola duse na put sam poslao Dodje vece i odrastes to nisam zeleo Ne ce se vratiti deo duse Koji sam na put poslao Mrzeti zivot cela da bude Ne … Настави са читањем “Pola duse”

Nekad u mraku zasijaju oci

i jasno vidis ispred sebe

da ponekad nisu sve dobre noci

iako mislis da su tu zbog tebe

Decaka sa pola duse na put sam poslao

Dodje vece i odrastes to nisam zeleo

Ne ce se vratiti deo duse

Koji sam na put poslao

Mrzeti zivot cela da bude

Ne bih podneo

Misle ljudi treba ga pronaci

Vecaju da krenu u potere

Ne znajuci da on nece stati

Da ne zeli biti pronadjen

Decak juri on poznaje sume

Vukovi i lisice ne cuju disanje

Jer decak juri polu disanjem

Zastrasuju sebe same urlikanjem

Настави са читањем “Pola duse”

PORANIŠ, POŽURIŠ – Milovan Petrović

Poraniš, požuriš negde misliš da sve ti je dato da sve je stvoreno za tebe biseri, dragulji, zlato. Veselo pojuriš, zastaneš ne znaš na koju bi stranu sve ti je na dohvat ruke ali u “sutrašnjem ” danu. Nisi baš imao sreće tog čudnog, kišnoga dana, već sutra te sreća čeka tebi je obećana. I … Настави са читањем “PORANIŠ, POŽURIŠ – Milovan Petrović”

Poraniš, požuriš negde
misliš da sve ti je dato
da sve je stvoreno za tebe
biseri, dragulji, zlato.

Veselo pojuriš, zastaneš
ne znaš na koju bi stranu
sve ti je na dohvat ruke
ali u “sutrašnjem ” danu.

Nisi baš imao sreće
tog čudnog, kišnoga dana,
već sutra te sreća čeka
tebi je obećana.

I opet ustaješ čio
zasučeš rukave svoje:
“Danas ću uzeti sve.
Danas je ovde sve moje.”

Eh… Opet ista priča
tako je dan za danom,
lagano dok stariš izmiče,
sve što ti je “obećano”.

Jednog se jutra budiš
umoran… u misli zanesen;
“Kap sam u moru samo,
stiže me starosti jesen”.

Tad shvatiš da sve je uzalud bilo
sva ona nadanja tvoja,
da život je jedini dragulj samo,
i da nam je od Boga dat
da u njemu uživamo.

Milovan Petrović

GODINE NAKON… -Svetozar N.Popović

Godine nakon… Tiho ko troma tišina Obilazim puste ulice zalađa Hocu opet da budem istina Na izvoru novih uviranja Hocu tiho u tišini sjenke Da se nadam s kraja na početk Da se skrasim kraj potonje humke I zagrlim izgubljenu nadu Neću pokrov od tuđijeh suza Neću lelek ni plakanja tuđa Treba spremit sva moja … Настави са читањем “GODINE NAKON… -Svetozar N.Popović”

Godine nakon…

Tiho ko troma tišina

Obilazim puste ulice zalađa

Hocu opet da budem istina

Na izvoru novih uviranja

Hocu tiho u tišini sjenke

Da se nadam s kraja na početk

Da se skrasim kraj potonje humke

I zagrlim izgubljenu nadu

Neću pokrov od tuđijeh suza

Neću lelek ni plakanja tuđa

Treba spremit sva moja nadanja

Moju prošlost u moja stradanja

Lelek čujem leleče vrijeme

Okolo je naslon za bunjišta

Otišlo je i povratka nema

Blijedi ono što donese juče

Kišne kapi sa vreloga lica

Liju priču proteklih godina

Tamne bore sa mračnoga čela

Ispričaše priču na ova bunjišta

Nema više stare jeke

Utihla je nova nada

Strmi potok sad ne valja

Moju prošlost zagrljaja

Nema više na kraj sela

Moje nade i vapaja

Ode vrtlog od vremena

Čekam potop mjesto raja

 

Tri tacke i upitnik- Zorana Jovikic

Tri tačke i upitnik Mislila sam da si drugačiji, kao i da ne možeš biti svačiji. Osmeh tvoj mi je pričinjavao radost, godine tvoje su me vraćale u ranu mladost. Vrcavost i veselost tvoja,bojili su život moj, ali ipak ispade da bih ja tebi bila samo broj. Ni drugarstvo da prihvatiš ne znaš, pitaš se … Настави са читањем “Tri tacke i upitnik- Zorana Jovikic”

Tri tačke i upitnik

Mislila sam da si drugačiji,
kao i da ne možeš biti svačiji.
Osmeh tvoj mi je pričinjavao radost,
godine tvoje su me vraćale u ranu mladost.
Vrcavost i veselost tvoja,bojili su život moj,
ali ipak ispade da bih ja tebi bila samo broj.
Ni drugarstvo da prihvatiš ne znaš,
pitaš se zaljubljenost to li je,samo to znaš.
Previše si okrenut sebi da bi mario za druge
i nekome doneo i sreću umesto sramote i tuge.
Zato ovde ne mogu da stavim zapetu,
ali tesko mi je da stavim i tačku.
Nek ostanu tri tačke i upitnik,
kao podsetnik da uz tebe nisam bila važnija i drugačija,
ali ne brinem,jer ipak neću biti svačija.

REKE ŽIVOTA – Milovan Petrović

Moj je život hirovita reka niz slapove što nemirno teče sve tražeći neko bolje mesto kroz vrbake krivudala često. Bez korita skoro bi ostala, u mladosti silno nabujala. Volela si te obale njene, sve vrbake i u vodi stenje pa bi često noćima sanjala, kako bi se u njoj okupala. Ti, rečica nemirna i čila … Настави са читањем “REKE ŽIVOTA – Milovan Petrović”

Moj je život hirovita reka
niz slapove što nemirno teče
sve tražeći neko bolje mesto
kroz vrbake krivudala često.
Bez korita skoro bi ostala,
u mladosti silno nabujala.
Volela si te obale njene,
sve vrbake i u vodi stenje
pa bi često noćima sanjala,
kako bi se u njoj okupala.
Ti, rečica nemirna i čila
uvek si mi srcu draga bila.
Tvoje vode s’ mojom se mešale,
i zauvek zajedno ostale.
Smirila je mala reka veću,
obadvoma donela je sreću.
Sada eto dok se spušta veče
naša reka mirno ušću teče.

Milovan Petrović