Добродошли!
Stojim kraj krosnje skrivena od sunca Promice kraj tebe sena moja Koja te vodi u dubinu srca Ostavljam te, bezim od tebe U snovima se sudaram sa tugom… Tvoju ljubav ne zelim ko kraj leptirova Sto prijemcivo stoje pred paukom i Postaju plen Zelim da rasiris svoje ruke ko krila orla Da se pod njima … Настави са читањем “Samo tvoja – Kristina Simic”
Stojim kraj krosnje skrivena od sunca
Promice kraj tebe sena moja
Koja te vodi u dubinu srca
Ostavljam te, bezim od tebe
U snovima se sudaram sa tugom…
Tvoju ljubav ne zelim ko kraj leptirova
Sto prijemcivo stoje pred paukom i
Postaju plen
Zelim da rasiris svoje ruke ko krila orla
Da se pod njima sakrijem!
Talas plime raste dok gledam
u mutne recne talase
I vodim borbu u sebi,
Da ne dam vetru da me zanese
A znam da pripadam samo tebi
Величам дан, кад си се родио, и што си нашом земљом ходио. Поносно бије срце моје, када са страхопоштовањем изговарам име твоје, Никола Тесла, Тесла Никола, омогућио си да цео свет и ноћу засија. С муњама ти си често зборио, и са голубицом себе разговорио, дела Гетеа, Бодлера и Бајрона напамет си знао, и никада … Настави са читањем “НЕ ПОСТОЈЕ РЕЧИ ЗАХВАЛНОСТИ”
Величам дан, кад си се родио,
и што си нашом земљом ходио.
Поносно бије срце моје,
када са страхопоштовањем изговарам име твоје,
Никола Тесла, Тесла Никола,
омогућио си да цео свет и ноћу засија.
С муњама ти си често зборио,
и са голубицом себе разговорио,
дела Гетеа, Бодлера и Бајрона напамет си знао,
и никада туђе ниси пожелео,
а твоје су идеје многи крали,
опростио си им, жалећи их,
јер своје нису имали.
Опраштају само велики људи,
а ти си, међу великима највећи.
Ма да ли ће икада,
од тебе неко већи бити,
и свет са више изума обрадовати и задужити?
Никола Тесла, Тесла Никола,
не постоје речи, колико сам ти захвална,
на свему што си за нас изумео,
и што си човечанство од свих нас, боље разумео.
Верујем да можеш, све да нас видиш,
а на нама је да учинимо да нас се не постидиш.
И величам дан, кад си се родио, и што си нашом земљом ходио!
Лела Стојановић
ЗВЕЗДИ ДАНИЦИ Постоје једне очи дубоке, пуне стрепње, али и утехе, постоје очи које жуборе и оне што попут птица лете… Постоје очи осмеха пуне и оне што добротом говоре, оне што те прекоре нежно и подсећају на мајске зоре… У тим очима цео свет стане, све радости и бриге једне мајке, у тим очима … Настави са читањем “ЗВЕЗДИ ДАНИЦИ – Миладиновић Сандра”
 |
ЗВЕЗДИ ДАНИЦИ
Постоје једне очи дубоке, Постоје очи осмеха пуне У тим очима цео свет стане, Сећам се дана када сам их срела (с) Миладиновић Сандра ПОСВЕЋЕНО МОЈОЈ ДРАГОЈ ПРИЈАТЕЉИЦИ ДАНИЦИ РАЈКОВИЋ |
Недај тим другим да ме сневају у световима изатканим без нас Недај да те лажу како сам њих волела, како сам њих гледала како сам их сеном разодевала Недај ме Недај да ме сневају друге руке па да те лажу да сам им додиром мисли мрсила да сам им овим прстима жар жарила да сам … Настави са читањем “Недај да ме сневају”
Недај тим другим да ме сневају у световима
изатканим без нас
Недај да те лажу како сам њих волела,
како сам њих гледала
како сам их сеном разодевала
Недај ме
Недај да ме сневају друге руке
па да те лажу да сам им додиром мисли мрсила
да сам им овим прстима жар жарила
да сам их љубила а тебе обљубила
да сам обећала а нисам испунила
Недај да ме сневају те друге очи, ти туђи дани
Лажу када кажу да сам им шапатом звезде скидала
Нисам ја тек тако дељива
Недај ме
Недај други мушкарцима да буду Ти
Покажи колико ме имаш
шепури се мноме ко орденом
ко ловином
покажи како је знати да се воли и бити вољен
Недај тим другима да нас отму од нас
да те растргну од мене
Лажу када кажу да си ти човек за све жене
а да сам ја само илузија неостварива
бег и од сна
Недај им да ме сањају
Немој ме сневати
Што се одсањало
Одсањало се
Дошло је време да се снови остваре
Теби твоји
А мени моји
ЗЛАТАР Стихом сањара, позови златара, па нек од злата, изатка врата, и гриву ата звезданог мора… Нек цела гора слави долине, па нек се жубор реке Расине, пренесе главама сунцокрета на све четири стране света… Заласком сунца које се шета, нека обиђе сребрне сводове, душа нек убере осмеха плодове, нека се трава промоли на прсте, … Настави са читањем “ЗЛАТАР – Миладиновић Сандра”
ЗЛАТАР
Стихом сањара,
позови златара,
па нек од злата,
изатка врата,
и гриву ата
звезданог мора…
Нек цела гора
слави долине,
па нек се жубор
реке Расине,
пренесе
главама сунцокрета
на све четири
стране света…
Заласком сунца
које се шета,
нека обиђе
сребрне сводове,
душа нек убере
осмеха плодове,
нека се трава
промоли на прсте,
нек власима досегне
мирсне, густе ,
праменове
највише липе…
Нек славуј намигне сеници,
нек свитац наклон
учини пшеници,
зрелој попут медовине,
и нека се у то име
слави увек дан,
када је сањар од
златара затражио
златна врата….
пригрлио сан….
(с) Миладиновић Сандра
Smrti,rađanja,iluzija svitanja Poezija kao uteha,pozlata Za reči što sabrane na kraju Kao zbir krug-nulu daju. Decembar u julu,sleđeni prsti Pauk-vreme plete mrežu zena Napred otići,ali kuda? Iza horizonta koprena.
Smrti,rađanja,iluzija svitanja
Poezija kao uteha,pozlata
Za reči što sabrane na kraju
Kao zbir krug-nulu daju.
Decembar u julu,sleđeni prsti
Pauk-vreme plete mrežu zena
Napred otići,ali kuda?
Iza horizonta koprena.
DILBER OD ZLATA Na onoj strani zelenog lista gde se krije rosa, ćesto zaviri dilber od zlata, kada mu nebo otvori vrata… A, rosa je opet toliko nežna, da je dovoljno da on virne i sva usplahirena i rumena, nestane i izgubi se u visine… I ostaje samo želja koja se, kao klupko godinama prede, … Настави са читањем “DILBER OD ZLATA – Miladinović Sandra”
DILBER OD ZLATA
Na onoj strani zelenog lista
gde se krije rosa,
ćesto zaviri dilber od zlata,
kada mu nebo otvori vrata…
A, rosa je opet toliko nežna,
da je dovoljno da on virne
i sva usplahirena i rumena,
nestane i izgubi se u visine…
I ostaje samo želja koja se,
kao klupko godinama prede,
veća i jača od vremena,
nadživeće sve glave sede,
sve nemire i izdaje ,
rastanke bez reči…
Na onoj strani gde se krije rosa,
nemirno oko niko ne spreči….
(C) Miadinović Sandra
Стајала сам на високом брегу Усред хладне децембаске ноћи, Трагови ми осташе у снегу, Ој, љубави, да ли ћеш ми доћи? Тело тражи загрљаје твоје, Душа више не може да дише, Врати ми се, мило злато моје, Да не будем усамљена више. Хоћу да ме дуго љубиш … Настави са читањем “Трагови у снегу – Ивана Зајић”
Стајала сам на високом брегу
Усред хладне децембаске ноћи,
Трагови ми осташе у снегу,
Ој, љубави, да ли ћеш ми доћи?
Тело тражи загрљаје твоје,
Душа више не може да дише,
Врати ми се, мило злато моје,
Да не будем усамљена више.
Хоћу да ме дуго љубиш страсно,
Да ме твоја рука нежно греје,
Зато дођи да не буде касно,
Да трагове снег ми не завеје.
. Zenicama sam mijesec ljubila, U vazduhu rastocena… Oslonjena na tople grudi usnule Blagotvorne snove utkala. . Probudit ce te spoznaja Mirom disaces godinama, Venama ce proticati tracak vreli Dok ti dusom duh lebdi. . Vjerna nada ljubavna U postolju osta cvrsto ukorjenjena, Beskonacne visine i dubine Piste su joj trajne i sigurne. . Takva … Настави са читањем “TAKVA LJUBAV -milka vukic vujnovic”
.
Zenicama sam mijesec ljubila,
U vazduhu rastocena…
Oslonjena na tople grudi usnule
Blagotvorne snove utkala.
.
Probudit ce te spoznaja
Mirom disaces godinama,
Venama ce proticati tracak vreli
Dok ti dusom duh lebdi.
.
Vjerna nada ljubavna
U postolju osta cvrsto ukorjenjena,
Beskonacne visine i dubine
Piste su joj trajne i sigurne.
.
Takva ljubav
Zemlju rotira….
Takva ljubav
Samo blagoslovom se pokriva.
Ko zna kad sam pročitala pesmu o… ne, ne mogu vam ponoviti čemu. Opet bih se osećala kao napuštena vodenica kojom struji senka vriska. Zaboraviću ovu pesmu jer moram napisati lično takvu. Bol ne zna za pretnju smrću.
Ko zna kad sam pročitala pesmu
o…
ne,
ne mogu vam
ponoviti
čemu.
Opet bih se osećala
kao
napuštena
vodenica
kojom struji
senka vriska.
Zaboraviću ovu pesmu
jer moram
napisati lično
takvu.
Bol ne zna za pretnju smrću.
