Дан: 12. јул 2014.

  Ko zna kad sam pročitala pesmu o… ne, ne mogu vam ponoviti čemu. Opet bih se osećala kao napuštena vodenica kojom struji senka vriska. Zaboraviću ovu pesmu jer moram napisati lično takvu. Bol ne zna za pretnju smrću.

S naporom pružajući noge, prolaziš kroz noć i kroz novi dan. Sedneš, staneš, legneš  bilo gde, ali legneš kao svako na  kraju balade. Pružao si noge, to je, ćuti, najbitnije.