Saša Milivojev i Isidora Bjelica
Дан: 31. јул 2014.
ŽELIM – Milovan Petrović
Želim da zaustavim vreme, baš sad u ovom trenu, da stanu godine, da stanu dani, pa da zauvek ostanem u njemu. Želim… ali, avaj! To mi je samo želja, vreme još curi, sat se okreće, tu nema prijatelja. Želim da vratim vreme, eh pusta želja moja, ličim na borca što traži reprizu, već … Настави са читањем “ŽELIM – Milovan Petrović”
Želim da zaustavim vreme,
baš sad u ovom trenu,
da stanu godine, da stanu dani,
pa da zauvek ostanem u njemu.
Želim… ali, avaj!
To mi je samo želja,
vreme još curi, sat se okreće,
tu nema prijatelja.
Želim da vratim vreme,
eh pusta želja moja,
ličim na borca što traži reprizu,
već izgubljenog boja.
Ako je tako, kad već ne mogu,
ne želim zbog tog da patim,
kad vreme stane, a sat iscuri,
ja bih da vam se vratim.
Milovan Petrović
–
СУНЧЕВ БРЕГ – Миладиновић Сандра
СУНЧЕВ БРЕГ У измаглици остаје твој лик, сена си, а понекада и слутња, и жеља и страх се преплићу, и туга се срећи зналачки руга… Одавно чујем плиму жагора, бесмислице хватају плен, погледи ко’ копља улицом лете, а ти си одавно вешт слуга њен… И тутње речи као колoне, марширају правила док чувају ред, послушници … Настави са читањем “СУНЧЕВ БРЕГ – Миладиновић Сандра”
СУНЧЕВ БРЕГ
У измаглици остаје твој лик,
сена си, а понекада и слутња,
и жеља и страх се преплићу,
и туга се срећи зналачки руга…
Одавно чујем плиму жагора,
бесмислице хватају плен,
погледи ко’ копља улицом лете,
а ти си одавно вешт слуга њен…
И тутње речи као колoне,
марширају правила док чувају ред,
послушници салутирају док крста ломе,
док осмех запљускује Сунчев брег!
(с) Миладиновић Сандра
КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ – Миладиновић Сандра
КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ Себи сам изаткала кошуљу од месечевих нити, што се кроз прозоре прикрадају на моје узглавље, и снове на длану сам скупила, јер тамо где сам се упутила, реч нема тежину, само се зналачки продаје… Чује се жагор птица, а мирис борових иглица, мами моја чула… Сени около играју игру непознатих корака, … Настави са читањем “КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ – Миладиновић Сандра”
КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ
Себи сам изаткала кошуљу
од месечевих нити,
што се кроз прозоре прикрадају
на моје узглавље,
и снове на длану сам скупила,
јер тамо где сам се упутила,
реч нема тежину,
само се зналачки продаје…
Чује се жагор птица,
а мирис борових иглица,
мами моја чула…
Сени около играју
игру непознатих корака,
звуци ноћи се комешају
о крошње старих ораха….
Чујем и звуке добоша
вредних позивара,
јер ноћ је стамених брегова
за славље душу дала.
И мир ужива у подножју
док чека прве певце,
росу сам са траве попила
у друштву мравље принцезе.
И она вредно тка
од нити сазвежђа ноћи…
Трже нас топот из сна
бели ат кипти од моћи!!!!
(с) Миладиновић Сандра
СЕТИ СЕ…. – Миладиновић Сандра
СЕТИ СЕ…. Сети се вољених стаза, латица ружа под стопалима, а вихор их носи и шали се свестан својих моћи… Сети се када газиш траву како голица стопала и како као помахнитала расте преко ноћи… Сети се песме боја и јата што виртоузно надлећу, меканог јастука севера, и таласа како се залећу… Сети се магије … Настави са читањем “СЕТИ СЕ…. – Миладиновић Сандра”
СЕТИ СЕ….
Сети се вољених стаза,
латица ружа под стопалима,
а вихор их носи и шали се
свестан својих моћи…
Сети се када газиш траву
како голица стопала
и како као помахнитала
расте преко ноћи…
Сети се песме боја
и јата што виртоузно надлећу,
меканог јастука севера,
и таласа како се залећу…
Сети се магије тренутка
чекања без имало страха,
звездана раскршћа су се љубила,
а ми смо остали без даха…
Сети се како смо се отисли
у светлост попут барке…
Дал нас је то стварност пренула
или су то сада другачије бајке?
© Mиладиновић Сандра
MESEC I VIOLINA – Milovan Petrović
Violina noćas moju dušu dira, seća me na naše prohujale dane. Gledam žuti mesec na nebu se ljulja, klati se od bola ko da nosi rane. Violina dalje tužnu pesmu svira, dok se ponoć spušta na starog svirača, ni mesec se više ne klati ne ljulja, sakri se od stida, zbog tuge i plača. … Настави са читањем “MESEC I VIOLINA – Milovan Petrović”
Violina noćas moju dušu dira,
seća me na naše prohujale dane.
Gledam žuti mesec na nebu se ljulja,
klati se od bola ko da nosi rane.
Violina dalje tužnu pesmu svira,
dok se ponoć spušta na starog svirača,
ni mesec se više ne klati ne ljulja,
sakri se od stida, zbog tuge i plača.
Mesečeve suze spojiše se s mojim,
napraviše reku od suza i plača,
tužna violina zagudi još jače,
u rukama starog, ponoćnog svirača.
Milovan Petrović
–
BREZA I VETAR – Milovan Petrović
Tiho šumi breza, ljubavnica vetra, dok joj lišće trepti, u zanosu strasti. Vetar joj se igra, raščupanom kosom, “Ne preteruj mili, list će mi opasti”. Vetar dalje duva, i savija grane i ne sluša brezu, šta će dalje kaz’ti. Breza mu se smeši i tiho ga moli; “Ne preteruj dragi, mogla bi i pasti”. … Настави са читањем “BREZA I VETAR – Milovan Petrović”
Tiho šumi breza,
ljubavnica vetra,
dok joj lišće trepti,
u zanosu strasti.
Vetar joj se igra,
raščupanom kosom,
“Ne preteruj mili,
list će mi opasti”.
Vetar dalje duva,
i savija grane
i ne sluša brezu,
šta će dalje kaz’ti.
Breza mu se smeši
i tiho ga moli;
“Ne preteruj dragi,
mogla bi i pasti”.
Milovan Petrović
–