ČEKA LI!?
Na tom mostu
lastu je pustila sa dlana,
slobodno da željama leti u daljine,
i čulna, tiha muzika je tada
rekom odnela u etar jedno ime….
Maticom nema kraja
tom žuboru,
čuju se trube letnjih karnevala,
samo je bela ruža u povoju,
strpljivo čekala da bi procvetala…
Sigurnost bisera školjku zavarava,
krivudave su ulice i snene,
lutanje traži cvet sa praga svoga
ostavljajući bitke izgubljene…
Od bajkovitih niski što sijaju,
samo su lepše
reči zarobljene….
sa toplih usana od voljene žene…
Čeka li…?!
(c) Miladinović Sandra