Добродошли!
БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ Баци песак у очи Пре него што исцури Оном ко ће да посведочи Да ти живот ка срећи јури Баци песак у очи Оном срцу од леда И радуј се самоћи Љубав те ионако не гледа
БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ
Баци песак у очи
Пре него што исцури
Оном ко ће да посведочи
Да ти живот ка срећи јури
Баци песак у очи
Оном срцу од леда
И радуј се самоћи
Љубав те ионако не гледа
РУЖА… Не криви ружу што бодље има она се само брани њима Многи су њене латице крали из грма најлепше цветове брали Сад трњем своју лепоту штити кад је већ не може скрити Мораш зато платити цену ако пожелиш лепоту њену јер љубав и патња пар су стари па ко ружу воли за бол не … Настави са читањем “РУЖА…”
РУЖА…
Не криви ружу
што бодље има
она се само
брани њима
Многи су њене
латице крали
из грма најлепше
цветове брали
Сад трњем своју
лепоту штити
кад је већ
не може скрити
Мораш зато
платити цену
ако пожелиш
лепоту њену
јер љубав и патња
пар су стари
па ко ружу воли
за бол не мари…
Братислав Богдановић
КРИВА ЛИНИЈА Несрећом сам отела, сванућа јеткој зори… Цаклеле су сузе ко’ летњи прозори, сузила сам очи, да ми не побегну, полила сам руже, да ме не огребу. Мучио ме осмех, цепале се груди, та крива линија, што се с муком буди… Ко’ кристал се ломе, комадићи дана, устају брестови поломљених грана. Клија семе неба, … Настави са читањем “КРИВА ЛИНИЈА – Mиладиновић Сандра”
КРИВА ЛИНИЈА
Несрећом сам отела,
сванућа јеткој зори…
Цаклеле су сузе
ко’ летњи прозори,
сузила сам очи,
да ми не побегну,
полила сам руже,
да ме не огребу.
Мучио ме осмех,
цепале се груди,
та крива линија,
што се с муком буди…
Ко’ кристал се ломе,
комадићи дана,
устају брестови
поломљених грана.
Клија семе неба,
у очима ветра,
сунцокрет се њише,
ко’ госпа кад шета…
Загрљај се топи,
као чоколада,
откуцај мирише,
трава посред хлада…
Мисли што жуборе,
ђердане сад нижу,
кровови доброте,
ко’ малине стижу…
Одзвањају пољем,
стада и пастири,
ко’ жмарци милине,
нона бела вири.
Кликће соко небом,
прогоне га тајне…
У зори сам нашла,
јастук за очајне.
(с) Миладиновић Сандра