Месец: август 2013.

*** Radenko Nastić

Udvoje hodaju A senka povrh krovova se njiše Zastanu(dva stabla gola Ispod nevidljive kiše) Gluvi za zvuk što se sliva U provaliju duha Sa pticom u oku-travi I ne znajući da li su u snu Ili na javi. Tek lišće što odnekud padne U kasnu jesen ih vrati Pođu lagano duž trotoara,zgrade U pusto polje … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Udvoje hodaju
A senka povrh krovova se njiše
Zastanu(dva stabla gola
Ispod nevidljive kiše)
Gluvi za zvuk što se sliva
U provaliju duha
Sa pticom u oku-travi
I ne znajući da li su u snu
Ili na javi.
Tek lišće što odnekud padne
U kasnu jesen ih vrati
Pođu lagano duž trotoara,zgrade
U pusto polje ?U smrt?O,ko će znati?

PERFORMANS — Marina Adamović

– Izvinite, kako ste ušli u moju staru, tesnu, paučinom obraslu, sobu? – Znao sam da ćete to prvo pitati, ali nisam spremio odgovor – Na ovo se pitanje odgovor ne sprema. On se prenosi kao vest s mesta dešavanja! – Upravo to! Ni ja ne znam koje je ovo mesto i o kakvom se … Настави са читањем “PERFORMANS — Marina Adamović”

– Izvinite, kako ste ušli u moju staru, tesnu, paučinom obraslu, sobu?
– Znao sam da ćete to prvo pitati, ali nisam spremio odgovor
– Na ovo se pitanje odgovor ne sprema. On se prenosi kao vest s mesta dešavanja!
– Upravo to! Ni ja ne znam koje je ovo mesto i o kakvom se dešavanju radi.
– Deko, Vi ste na mom krevetu i dišete kao da tu godinama izgovarate proznu liriku !
– Verovatno ste u pravu. Verovatno. Ali kako sam ušao, a nisam nameravao?
– Niste zakucali, nisam čula škripu poda, niste pokidali ni paukovu mrežu! Vrlo čudno…
– A, Vi? Zašto niste pozvali pomoć? Možda bi i meni nešto značila?
– Pomoć? Čiju?
– Pa, sebe same! Ovde druge pomoći nema!

Sudbinom lele sudbinom

      I ja pitah rijeku kamen Sudbinom lele sudbinom Zašto nosim rijeku kamen I vijekom i godinom   Kosu zapleh kosu raspleh Sudbinom sestro sudbinom Neokajan glasnuh grijeh I dolom i planinom   Što ga volim te sam kleta Sudbinom lele sudbinom Odavde do nkarj svijeta I lažju i istinom   Kap obali … Настави са читањем “Sudbinom lele sudbinom”

 

 

 

I ja pitah rijeku kamen

Sudbinom lele sudbinom

Zašto nosim rijeku kamen

I vijekom i godinom

 

Kosu zapleh kosu raspleh

Sudbinom sestro sudbinom

Neokajan glasnuh grijeh

I dolom i planinom

 

Što ga volim te sam kleta

Sudbinom lele sudbinom

Odavde do nkarj svijeta

I lažju i istinom

 

Kap obali što me daće

Sudbinom sestro sudbinom

Rijeke neće kamen znaće

Da okaje godinom

 

Dal bol raste kao nada

Sudbinom lele sudbinom

Od tišine jednog pada

Da naraste planinom

 

Da me nađe kraj oltara

Sudbinom sestro sudbinom

Od uzdarja sjene dara

Da me veže prividom

 

Da me voli te sam kleta

Sudbinom lele sudbinom

Da ljubav mu bude sveta

Ne bješe mu molitvom

 

Te mi dade kamen rijeku

Sudbinom sestro sudbinom

I planinu u odjeku

Da mu vratim istinom

 

Zemljom hranih i sahranih

Sudbinom lele sudbinom

Vodom pojih i utopih

Ljubav njemu jedinom

 

 

(Inspirisano makedonskom narodnom pjesmom „Sudbo moja sudbino“)

TUMAČENJE — Marina Adamović

  -Vi ste pesnik? -Da -Pišete čudnu vrstu poezije -Da -Kako biste je nazvali? -Da -Poezija “Da”? -Da -Interesantno. To deluje deluje pozitivistički, ali, mislim da ste škrti na pozitivizmu? -Da -Molim Vas, isključite vokmen ideje fenomenologije i popričajmo otvoreno. -Da, ja sam pesnik koji ne postoji, alternativa svim filozofskim mišljenjima i kamuflirana književna forma … Настави са читањем “TUMAČENJE — Marina Adamović”

 

-Vi ste pesnik?
-Da
-Pišete čudnu vrstu poezije
-Da
-Kako biste je nazvali?
-Da
-Poezija “Da”?
-Da
-Interesantno. To deluje deluje pozitivistički, ali, mislim da ste škrti na pozitivizmu?
-Da
-Molim Vas, isključite vokmen ideje fenomenologije i popričajmo otvoreno.
-Da, ja sam pesnik koji ne postoji, alternativa svim filozofskim mišljenjima i kamuflirana književna forma greške koja život znači.
-Drago mi je , nastavimo!
-Da
Da
Da

 

kamin(n)gs

Prejaka reč ubija-Radmila Nastić Antanasijević

Branku Miljkoviću Ne znam kako pesmom da viknem:Upomoć! Hvata me jeza i panika od silnog laveža psa u ponoć. Ko se usuđuje da uvodi prohibicije na moje ambicije? Da se postane lud u ovoj kući imaju se sve predispozicije. Ludilo nam u genima. Greška je u semenima. Evo nam lekcije: još pri rođenju treba uvesti … Настави са читањем “Prejaka reč ubija-Radmila Nastić Antanasijević”

Branku Miljkoviću
Ne znam kako
pesmom da viknem:Upomoć!
Hvata me jeza i panika
od silnog laveža psa u ponoć.

Ko se usuđuje
da uvodi prohibicije na moje ambicije?
Da se postane lud u ovoj kući
imaju se sve predispozicije.

Ludilo nam u genima.
Greška je u semenima.
Evo nam lekcije:
još pri rođenju treba uvesti selekcije.

Mene ne zanima
šta ološ misli o ludacima.
Mene zanima
ko veša po vrbacima,
stvarno je dobar po tim zadacima.

Ne slušaj mene ološu
jer ja nosim ludačku košulju,
i pričam vrapcima,
ne izlaži sebe žmarcima.

Trenutak nakon …. Marina Adamović

Sedela je mirno u uglu sobe (kao u svakom tragičnom kraju priče o buntu) “Želim samoću” ponavljala -nikome a zamišljala  da joj je neko na rubu živaca. Senke su se smenjivale – prepodnevna, popodnevna, noćna… Zbog tišine u ličnom dahu, nije više mogla izgovarati “želim samoću..”, pa je počela pisati na pokidanim stranicam dnevnika. Listove je … Настави са читањем “Trenutak nakon …. Marina Adamović”

Sedela je mirno u uglu sobe

(kao u svakom

tragičnom kraju priče o buntu)

“Želim samoću” ponavljala -nikome

a zamišljala  da joj je neko na rubu živaca.

Senke su se smenjivale – prepodnevna,

popodnevna, noćna… Zbog tišine u ličnom dahu,

nije više mogla izgovarati “želim samoću..”,

pa je počela pisati na pokidanim stranicam dnevnika.

Listove je bacala naokolo

kao da gađa zle namernike…

I to je istrošila.

Ni olovke, ni lista više ne bî.

Sedela je mirno…

kao što sedi kidač utrobe,

bacač mina na svoju istoriju,

o,

previše mirno.

Pružila je ukočenu ruku kroz prozor,

otkinula list vinove loze…

prerezala venu na levoj ruci ,

a desnom krvlju napisala:

“Uspela sam. U samoći se stvara poezija”