Дан: 31. јануар 2013.

  pomirih se s činjenicom da sam mrtva pošto shvatih – nisam jedina! živih nema – samo zvezde koja pita gde smo, gde? da i trave s upletenim korenom nad ubogim domovima Brotigena i Remboa * ni iz čega –u čast svima – orošene krvlju i slovima kamin(n)gs

noćima nisam spavala čitala sam i postajala junak knjige sada prelistavam memoriju i smejem se sebi – toj ne znam da li me je privlačila smrt muka …. ludilo ili mi je najvažnije bilo postati ma ko drugi samo zašto uvek neko kome je živet bio ili visio o grančici? – smejem se pucketajući ja … Настави са читањем “Noćima nisam spavala… — Marina Adamović”