Месец: јануар 2013.

ZABORAVLJENA – Miladinovic Sandra

ZABORAVLJENA Oprosti mi sto patim, sto suze lijem, klonem duhom i padam na dno, i dok senke oko mene podmuklo cute, iz sete se vratim nogama na tlo! Sve to sto ne bih saznala nikada, da nije tame, grca i bola, da nije bezvoljnih pogleda i koraka, da nije izdaja, lazi, stazom sto hodam… Sve … Настави са читањем “ZABORAVLJENA – Miladinovic Sandra”

zaboravljena

ZABORAVLJENA

Oprosti mi sto patim,
sto suze lijem,
klonem duhom i padam na dno,
i dok senke oko mene podmuklo cute,
iz sete se vratim nogama na tlo!

Sve to sto ne bih saznala nikada,
da nije tame, grca i bola,
da nije bezvoljnih pogleda i koraka,
da nije izdaja, lazi, stazom sto hodam…
Sve to sto ne bih spoznala,
ta dusa na kamenu smrskana gola…
ni sanse da ikada budem bolja…
Ovo je ipak volja tvoja?

Zar ne…?

Pruzene ruke sada vidim,
zaboravljena nisam sada znam,
pustos je harala i krv se prolila,
i opet ce, sve dok ziva sam….
Oprosti mi sto patim,
sto suze lijem,
klonem i duhom padnem na dno,
i dok senke oko mene podmuklo cute,
iz sete se vratim nogama na tlo!

Zaboravljena, ne…. nisam to!

© Miladinovic Sandra

VULKANI – Miladinović Sandra

VULKANI Svetlost je radost života, iskra što gasi sve tuge, pobedjuje sve brige! Svaki korak je svetlost, iskušenja su svetlost, tračak sto daje mogućnost, da prerastemo u večnost! Suze su lek za tugu, prozori duši sto pati, putevi što se otvaraju, dok lomovi bole do srži, ruke su prijatelja, što uvek verno te prati, oblaci … Настави са читањем “VULKANI – Miladinović Sandra”

aaaaaa

VULKANI

Svetlost je radost života,
iskra što gasi sve tuge,
pobedjuje sve brige!
Svaki korak je svetlost,
iskušenja su svetlost,
tračak sto daje mogućnost,
da prerastemo u večnost!

Suze su lek za tugu,
prozori duši sto pati,
putevi što se otvaraju,
dok lomovi bole do srži,
ruke su prijatelja,
što uvek verno te prati,
oblaci što posle oluje,
prepuštaju mesto za dugu!

Sumnje su ključevi brava,
od kojih bride ruke,
vagalice što mere,
sve naše bolne tačke!
Da li ćemo posle svega,
postati bolji ljudi,
za hrpom otključanih vrata,
ljubav će da nam šapne!
Svi će vulkani nestati,
kad nas nežno rukom takne!

© Miladinović Sandra

Tužbalica Beogradskog Psa

Prolazniče gordi, Adamovog roda, zastani dok hodaš pokraj mene nemo. Ja ne tražim više od hrane i vode, i od toplog mesta na kome bih drem’o. I kad žuriš negde, pogladi me malo, dok gledam u tebe sa očima nade, koja slepo traži nekog kom je stalo, k’o na mene misli i na moje jade … Настави са читањем “Tužbalica Beogradskog Psa”

Prolazniče gordi, Adamovog roda,
zastani dok hodaš pokraj mene nemo.
Ja ne tražim više od hrane i vode,
i od toplog mesta na kome bih drem’o.

I kad žuriš negde, pogladi me malo,
dok gledam u tebe sa očima nade,
koja slepo traži nekog kom je stalo,
k’o na mene misli i na moje jade

Sugrađane ljudski, nizašta nisam kriv,
dok veselo mašem repom, zaista tražim malo;
Ne moraš da me voliš, ali poštuj to što sam živ,
jer do života svakog uvek nekom je stalo.

A ja ću dok skitam nemo, po ulici beznađa,
sa večno budnom nadom voleti ljudski rod.
Jer se u mom napuštenom srcu mržnja nikad ne rađa,
a u mojim se psećim očima zvezdani vidi svod.

 

(C) Ana Magda

Leta

Izvor si glasovit, nevesto bez glasa, hordama što delaš, starinskoga konca, po sjaju si bleda, izumrla rasa Bogova, u tvari veštičijeg lonca.   Veličane vode, blatnjave i crne, dugokosa neman, okrutnosti čedo, devičanski veo steže oštro trnje, a pod njime blista čelo smrtno bledo.   Napija se tobom sestra jadne sumnje, i kosturi drevni što … Настави са читањем “Leta”

Izvor si glasovit, nevesto bez glasa,
hordama što delaš, starinskoga konca,
po sjaju si bleda, izumrla rasa
Bogova, u tvari veštičijeg lonca.

 

Veličane vode, blatnjave i crne,
dugokosa neman, okrutnosti čedo,
devičanski veo steže oštro trnje,
a pod njime blista čelo smrtno bledo.

 

Napija se tobom sestra jadne
sumnje, i kosturi drevni što iznova gaze,
preko modrih kapi reke tvoje hladne,
na grudima tvojim što zaborav paze

 

Klanjam ti se biće praiskonskog sjaja,
ti pijančev druže, koji pečal guta,
ti otrovu plavi zabravljenog raja
anđela što izgnan, plače srca ljuta.

 

Ana Magda

Na plazi sam te sreo

Suncanog jutra sam te na plazi video cesljala si kosu dok ti je vetar telo milovao. Zeleo sam te a ime ti nisam znao. Znao sam da neces ostati, da ces vec sutra mozda otici nisam smogao snagu,nisam ti smeo prici. Sutradan je padala kisa kroz prozor sam gledao nije te bilo.a ime ti nisam … Настави са читањем “Na plazi sam te sreo”

Suncanog jutra sam te na plazi video
cesljala si kosu dok ti je vetar telo milovao.
Zeleo sam te a ime ti nisam znao.

Znao sam da neces ostati,
da ces vec sutra mozda otici
nisam smogao snagu,nisam ti smeo prici.

Sutradan je padala kisa
kroz prozor sam gledao
nije te bilo.a ime ti nisam znao.030

TEBI PESNICE

Tebi pisem, pesnice,s obala Rasine Tebi pisem Sto stihove protkas nitima istine. Tebi pesnice s obala Rasine Tebi pisem o tebi. O neznosti tvojoj Koju i da hocu opisao nebi. Tvoja je dusa kao leptir Sto luta trazeci svoj cvet Da nektar pokupi Na laticama nadje svoj mir.

Tebi pisem,
pesnice,s obala Rasine
Tebi pisem
Sto stihove protkas nitima istine.

Tebi pesnice s obala Rasine
Tebi pisem o tebi.
O neznosti tvojoj
Koju i da hocu opisao nebi.

Tvoja je dusa kao leptir
Sto luta trazeci svoj cvet
Da nektar pokupi
Na laticama nadje svoj mir.

SUNCEV ZRACAK

Poranio suncev zracak Spremio se za put dugacak Preko suma,livada i mora Da bi stigo do svakog prozora. Probija se kroz cik zore Da obasja sve prozore Svakog jutra sunce salje zrake Da za skolu budi uspavane djake. Od uvek tako se prikrada Od istoka krece ide do zapada. Sa istoka obasjava lica Vrednih ranoranilaca … Настави са читањем “SUNCEV ZRACAK”

Poranio suncev zracak
Spremio se za put dugacak
Preko suma,livada i mora
Da bi stigo do svakog prozora.

Probija se kroz cik zore
Da obasja sve prozore
Svakog jutra sunce salje zrake
Da za skolu budi uspavane djake.
Od uvek tako se prikrada
Od istoka krece ide do zapada.

Sa istoka obasjava lica
Vrednih ranoranilaca
Ujutru ga vole svi mu osmeh dadu
Al u podne svakom lepse je u hladu.

Ka zapadu kada sunce krene
Nista lepse od boje crvene
Slavuj peva veselo sa grane
Moleci ga da jos malo na nebu ostane.
Ali zracak polagano tone iza gore
Kao da ga guta to duboko more.

Bledunjavi mesec lagano se budi
Kao da nam kaze na spavanje odlazite ljudi.
Stara sova prozeva se s grane
U suton ce ona da ustane.