Дан: 15. јануар 2013.

MARIJA – Miladinovic Sandra

MARIJA Osecam bol u grudima i dusa se para, zima slika po prozoru i bas ima dara, s’ njome bih odlutala da mogu do svakog jutra, nasmejala Mariju sto place od danas do sutra! Ne, nisi ti kriva duso sto kao san postojis, sto mi osmeh i suze mamis, a krijem ih, da ih ne … Настави са читањем “MARIJA – Miladinovic Sandra”

marija

MARIJA

Osecam bol u grudima i dusa se para,
zima slika po prozoru i bas ima dara,
s’ njome bih odlutala da mogu do svakog jutra,
nasmejala Mariju sto place od danas do sutra!
Ne, nisi ti kriva duso sto kao san postojis,
sto mi osmeh i suze mamis, a krijem ih, da ih ne brojis…
U narucju dok milujem te, nema srecnije zene,
uvojke dok ti cesljam i pletem, znam da su sene!!!
Te oci krupne, nevine i bele ruke nezne…
Ne, nisi ti kriva dete, to zivot mreze plete!
I dok klecim u svetinji zahvalna Bogu na snazi,
dok se molim za snagu i zdravlje, da vas oboje pazi…
Dok se setam i trcim u ruci mi topla ruka,
a, prate me koraci tvoji, osmeh i zvonki glas,
s’ nama ces uvek biti, golubica ciji glas
odzvanja na javi i u snu,
i mozda cu te prepoznati u nekom potomku!
Volim te….

Marija….da li si tu?!

© Miladinovic Sandra

ПЕСМЕ НЕДЕЉЕ – ЈАНУАР 2013.

Песме недеље – ЈАНУАР 2013. – Бира Љубодраг Обрадовић SAD ĆU DA BUDEM ŽENA Sad ću da okupam tijelo u pjeni udahnem sve bijele mirise vode isperem povšine pustinjskih plima utrljam ulja mirišljava u kožu sada ću da budem žena Sad ću uzet halju crvenu za tango onu što uvijek drhti dok pjeva kružeći oko … Настави са читањем “ПЕСМЕ НЕДЕЉЕ – ЈАНУАР 2013.”

Песме недеље – ЈАНУАР 2013. – Бира Љубодраг Обрадовић

SAD ĆU DA BUDEM ŽENA

Sad ću da okupam tijelo u pjeni
udahnem sve bijele mirise vode
isperem povšine pustinjskih plima
utrljam ulja mirišljava u kožu
sada ću da budem žena

Sad ću uzet halju crvenu za tango
onu što uvijek drhti dok pjeva
kružeći oko butina mojih
krhke porube kada joj dotaknem
i kad je preklopim kao pismo
sada ću da budem žena

Sada ću da stavim mali srebrn prsten
sa mandalom savršenom što joj prevojima teče
i rasplesane naušnice što ljuljaju se na ušima
praveći predivan bubamarin zvuk
sad ću stavit narukvicu lagano oko zgloba
sada ću da budem žena

Sad ću sebi pažljivo nacrtati oči
svaku liniju u sjenu crne magle iz pogleda
bojom usne crveno da kažu nerečeno
sada ću da ga čekam
sada ću da budem žena

© Miroslava Odalović

MOJE RUŽE

Moje su ruže procvale,
Mirisne, divne i mile,
i moja ruka ubrala ih,
a kaznu nisu zaslužile!

Ne pomoze im ni trn sto ih brani,
ko strazar trvrdjavu,
njihove latice od matice,
sok od izvora, prekinuh ko zlatnu nit!

To je kao za njivu poplava,
za nebo zvezda padalica!

Sada na stolu mirišu još koji dan!
Moje su ruže procvale,
dug život im beše san !!!

 © Miladinovic Sandra

Vreme postojanja
 

U noći praska i bljeska,

novog dana, početka

trajanja, postoji iz prošlosti

jedan tok, kojim putujemo.

Svojom voljom, a nevoljom

nošeni olujom, protiv sebe

nemamo puta izbora, do jedino

sjaj zvezde ako nas dotakne.

Obgrli i podari danima budućim,

jutrima u kojima se budimo i postojimo.

Od prvog plača i udaha do traga koji ostaje

u slici sećanja i liku iz lika nastalog imena,

senke nevidljive, prisutne u godinama…

Koliko od nas ima, u onima koji traju, posle…

© Branka Zeng

Kako su skupoceni dani kad im se noći suprostavljaju
Kako su skupoceni dani kad im se noći suprostavljaju?
Ako su večni, ja im nepodnošljivo verujem…
Čak i proleće, ako malo duže potraje
Ne bi moglo da svedoči, o prijatelju, o ljudskoj čežnji.
© Mohammed bin Rashid Al MaktoumПревод: Елеонора Лутхандер