Месец: март 2012.

Borislava DVORANAC, UZALUD

Borislava DVORANAC U Z A L U D Suze nižem nad tvojim bolom razara me tvoja nada odveć dugo paćenice moja mila što ne prhnu i ne polete zbog lomnoga krila a izdade te i svako dete pa sad bolu tražim leka taj okean da presuši tvoja rana da prizdravi al’ sam nema i ne … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, UZALUD”

Borislava DVORANAC

U Z A L U D

Suze nižem
nad tvojim bolom

razara me tvoja nada
odveć dugo
paćenice moja mila
što ne prhnu
i ne polete
zbog lomnoga krila
a izdade te
i svako dete
pa sad bolu
tražim leka
taj okean da presuši
tvoja rana da prizdravi
al’ sam nema
i ne mogu
da urliknem
nego kopam
i uzalud
sebi stvaram
žive rane
paćenice
moja mila
__________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Sizifova majka”

JEDAN STIH -Miladinovic Sandra

JEDAN STIH Opisi moju tugu kao ludost, kao dokonost i kao mrzovolju! Objasni moje suze neverujucim, dozivi moju bol kao melodiju! Okreni novi list ko novi korak, ne razmisljaj o recima ni postupcima, uzalud ne broj dane, jer brojim ih ja! Neka te zivot vodi razjarenim potocima! A, moja kap krvi police suvu zemlju,  pa … Настави са читањем “JEDAN STIH -Miladinovic Sandra”

JEDAN STIH

Opisi moju tugu kao ludost,

kao dokonost i kao mrzovolju!

Objasni moje suze neverujucim,

dozivi moju bol kao melodiju!

Okreni novi list ko novi korak,

ne razmisljaj o recima ni postupcima,

uzalud ne broj dane, jer brojim ih ja!

Neka te zivot vodi razjarenim potocima!

A, moja kap krvi police suvu zemlju,

 pa negde na horizontu zaustavicu pogled!

I moju belu, snezno belu postelju,

grlicu crvrsto sve dok ne odem!!!!

Rukom skolnicu oci od sunca,

da vidim jos jednom poznati lik,

i oseticu prazninu ovde!

Kao dva stranca, a jedan stih!

©  Miladinovic Sandra

 

Peko Laličić, IZ ,,BELOG LAVIRINTA”

PEKO LALIČIĆ CITAT IZ MOGA ROMANA ,,BELI LAVIRINT” Udruženje pisaca ,,Poeta”, Beograd 2010. (koji za moto ima moj aforizam: Hipokratova zakletva izražena u evrima, nekima, danas najviše vredi! – Ovde sam stvarnosti video lice i naučio razlikovati dobro od zla i shvatio da su ljudsko dobro i poštenje nejveće vrednosti i ono čemu čovek, da … Настави са читањем “Peko Laličić, IZ ,,BELOG LAVIRINTA””

PEKO LALIČIĆ
CITAT IZ MOGA ROMANA ,,BELI LAVIRINT”
Udruženje pisaca ,,Poeta”, Beograd 2010.
(koji za moto ima moj aforizam:
Hipokratova zakletva izražena u evrima, nekima, danas najviše vredi!

– Ovde sam stvarnosti video lice i naučio razlikovati dobro od zla i shvatio da su ljudsko dobro i poštenje nejveće vrednosti i ono čemu čovek, da bi to bio, mora stremiti. Svakoga trena i zavek. Shvatio sam da posle čoveka ostaju samo ime i njegov lik. I to pod uslovom da iza čoveka ostane nešto po čemu će ga prepoznavati dolaznici, ponositi se naslednici, po čemu će se znati da je bio čovek. A svaki čovek, ako to u istinu jeste, grandiozan je i vredan pomena i pouka je sam po sebi, jer svi ne mogu biti stvaraoci, preporodjivači i umne veličine, ali mogu bitii li se mogu truditi da budu ljudi. Ljudi na svom mestu. Bez ljage na obrazima. Da imaju oči, da vide sebe i da mogu drugima pogledati u oči. Onaj ko ne može druge pogledati u oči ne treba ni da živi, jer bolje je biti bez očiju a pošten, nego imati oči, a ne moći drugim ljudima pogledati u oči. A ovde je prilično onih koji nemaju oči, a rekao bih ni dušu. A mi, mi im idemo pod nož ne pitajući se kako mogu operisati i u čovekovo telo ulaziti ljudi koji to nisu i koji nemaju ni oči ni dušu. Mogu, jer toga nisu svesni, jer nemaju ni svest ni savest. A onda se često pitam kako mi možemo i smemo leći na operacioni sto nekome ko nema sebe. Ko nema to grandiozno ja, prazan je i bezvredan. Pa sebe opet pitam: Kako nas to prazno operiše?

Da li si ……. — Marina Adamović

Da li si ovo hteo da čuješ: nikada me se nije setio jer nema promena koje ne stare sa pamćenjem nikada nije pitao da li sanjam reku ili drvo ili mi snovi miruju u sobi nikada nije bio ovde sve izmišljam pa i pesme da liče na njega Šta si hteo da pitaš? da li … Настави са читањем “Da li si ……. — Marina Adamović”

Da li si ovo hteo da čuješ:
nikada me se nije setio
jer nema promena
koje ne stare sa pamćenjem
nikada nije pitao
da li sanjam reku ili drvo
ili mi snovi miruju u sobi
nikada nije bio ovde
sve izmišljam
pa i pesme da liče na njega
Šta si hteo da pitaš?
da li ja to volim sblasti
ili ljude?
da li živim u odvojenoj
stvarnosti?
da li nogama hodam po
kamenu ili mi noću
rastu krila pa
letim tamo
gde za jednu suzu
anđeli daruju tišinu?

Vita sine mei mors est / Vita mihi mors est — Marina Adamović

Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je skinuo sa glave i seo bez titule na čelu. Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo? Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju, i nastupi mrak …muza …..budan san koji grebe i ujeda u čoporu kljova… “tako bliska Nobelu suprotnošću svojom” čuješ, Ivo? Parti će me lepo … Настави са читањем “Vita sine mei mors est / Vita mihi mors est — Marina Adamović”

Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je

skinuo sa glave i seo bez titule na čelu.

Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo?

Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju,

i

nastupi

mrak

…muza

…..budan san

koji grebe i ujeda u čoporu kljova…

“tako bliska Nobelu

suprotnošću

svojom”

čuješ, Ivo? Parti će me lepo uzidati –

Vita sine mei mors est       (Vita mihi mors est )

Острво – Марко Барош

ОСТРВО Острво је ово далеко, стоји ко тачкица У вртлогу плавог свемира До којег само најачи крици допиру И кад се чује како једни друге У мајчину пошаљу Острво ово је слободан свет Према онима скупљених крила Као папагајима у њиховом кавезу Што за забаву, смех и понављање речи Следовање зрневља добију И добро је … Настави са читањем “Острво – Марко Барош”

МаркоБарош

ОСТРВО

Острво је ово далеко, стоји ко тачкица
У вртлогу плавог свемира
До којег само најачи крици допиру
И кад се чује како једни друге
У мајчину пошаљу
Острво ово је слободан свет
Према онима скупљених крила
Као папагајима у њиховом кавезу
Што за забаву, смех и понављање речи
Следовање зрневља добију
И добро је свима
Овце на броју вукови сити
Не представља сметњу да се ужива
То што се живи у можданој забити
А острво је место где смо сви исти
Само другчије гледамо на ствари
Неко поред лешева може да вечера
Други црва у јабуци не може да свари
У свету где брат брата песницама милује
Газе силни редом све оне што лажу
Да постоји свет изван кавеза
Презиру оне са слабим желуцем
„ Ви сте кукавице човек треба да вас убије“
Сваки од њих поручује
А острво је место где смо сви исти
Само другчије гледамо на ствари
Од малених црва потекли
У свакавке животиње израсли
У истом се кавезу затекли
И ћуте они слаби
Чији желуци тешке речи и крв
Острвску не могу да сваре
Траже пут преко мора
Од „животињског царства“
Што даље да одлете
А са острва се сваке преступне
Једва чујим гласом
Кроз јаук и плач чују речи
Устани, бори се!!!
Војци живота сви да се придруже
Кад почне да грми у кавез не бежите
На громове песницама удрите
Песницама стиснутим у речи
У узвике да нећете зрневље
Да се не плашите птица грабљивица
Јер кад се глас ћутљивих дигне
Неће моћи нико да вас спречи
На путу ка стварању живота
На том острву где смо сви исти
Само другчије гледамо на ствари
Неко поред лешева мирно вечера
Други ни црва у јабуци да свари!
Устани, бори се!
Само ће се тако отворити врата кавеза
И свака ће птица почети
Своју слободу да слави!!!

Марко Барош

Пеко Лаличић, ИЗ ,,ВРТОГЛАВИЦА УМА”

НИСМО МИ ЛОШИ ПЛИВАЧИ, НЕГО СМО САМИ СЕБИ ТЕШКИ. ___________________________________ Из моје књиге ,,Вртоглавице ума”(2007.)

НИСМО МИ ЛОШИ ПЛИВАЧИ,
НЕГО СМО САМИ СЕБИ ТЕШКИ.
___________________________________
Из моје књиге ,,Вртоглавице ума”(2007.)

Borislava Dvoranac, SETIH SE

Borislava DVORANAC SETIH SE Setih se praha misli davnih vina opijenih kerova nje majke čedne neljubljene grešnih suza laži vode čiste mladih želja uvele stvarnosti žene budućnosti setih se … _____________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.) ciklus ,,Sizifova majka”

Borislava DVORANAC

SETIH SE

Setih se

praha
misli davnih

vina
opijenih kerova

nje

majke čedne
neljubljene

grešnih suza

laži
vode čiste

mladih želja
uvele stvarnosti

žene
budućnosti

setih se …
_____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
ciklus ,,Sizifova majka”