Добродошли!
КОД НАС ТУКУ ОНЕ КОЈИ ВУКУ, А КИТЕ ЛЕЊЕ И СИТЕ ! _____________________________ Из моје књиге афоризама ,,Вртоглавице ума” (2007.)
КОД НАС ТУКУ ОНЕ КОЈИ ВУКУ,
А КИТЕ ЛЕЊЕ И СИТЕ !
_____________________________
Из моје књиге афоризама
,,Вртоглавице ума” (2007.)
ПЕВАЈТЕ, ДА БИСМО МИ РАСЛИ Певајте одрасли, да бисмо ми уз песму расли. Нека смеха буде као кише, да растемо брже и више. Нека нестане мржње и рата, да на сваком континенту имам брата. Нека љубав покаже лице, да свуда имам и сестрице. Нека планета песма буде, да у добре израстемо људе. Смелије и јаче … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ. ПЕВАЈТЕ, ДА БИСМО МИ РАСЛИ”
ПЕВАЈТЕ, ДА БИСМО МИ РАСЛИ
Певајте одрасли,
да бисмо ми уз песму расли.
Нека смеха буде као кише,
да растемо брже и више.
Нека нестане мржње и рата,
да на сваком континенту имам брата.
Нека љубав покаже лице,
да свуда имам и сестрице.
Нека планета песма буде,
да у добре израстемо људе.
Смелије и јаче певајте одрасли,
да бисмо ми уз песму расли.
________________________________________
Из моје књиге у припреми ,,Звездама у сусрет”
– циклус ,, П о р у к е”
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena I zaronimo u geometriju oštrih slijepih uglova Što žive svoje živote između dva sna Milimetri snage mogu se istopiti U mapama i stazama Muzejima na raskršću U semaforima što bespomoćno trepću Ako želje bilborduju staze do pakla U slike obmane grube zabave za posjetioce što kažu Mi … Настави са читањем “Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena”
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena
I zaronimo u geometriju oštrih slijepih uglova
Što žive svoje živote između dva sna
Milimetri snage mogu se istopiti
U mapama i stazama
Muzejima na raskršću
U semaforima što bespomoćno trepću
Ako želje bilborduju staze do pakla
U slike obmane grube zabave za posjetioce što kažu
Mi smo sad fini pristojni ljudi
Više ne gledamo kako mečka igra
Probadana žaračem
Jer smo saznali bol njenog makabra
Ali ipak smo stavili rukavice
Otišli do njenog Zoo vrta
Tražeći da nam da intervju
Iako nikad ni riječ nije rekla
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena
Ispisuje se jedan aforizam bola
Što hrani se na kraju redova
I stiska adresu remek djelo
On pulsira ‘mjesta molim mjesta da pokucam
Bez imena mrtva ste ulica
Došao sam da zaplačem kraj zvona na vratima
Što zvoni spram putujećeg prodavca snova
Što došao je samo da pozdravi majku
Jer danas ne prodaje ništa
Čak ni Boga za mjesečni prihod
Nijedan recept za srećniji život
Danas je došao da pita spavaće sobe na spratu
O malom dječaku što mokrio je u krevet
I skrivao svoje košmare pod dušek
I matrici dizajniranoj što živi u kutiji za igračke
Među jednonogim olovnim vojnicima
Kraj lutke djevojčice sa šibicama
Obeščašćene pod Božićnom jelkom’
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena
Vozovi stanu zanijemili na šinama
Slijepi se putnici iskrcavaju peroni pucaju
Trgovi se crvene od paradajz revolucija
Što flertuju sa metaforama krvi
Bare podojene Majkom Hrabrošću
Isparavaju u sušama južnih zraka
I vraćaju se sa rodama što ne rađaju djecu
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena
Zidovi stružu svoju farbu suzno tražeći
Boju nečijih očiju u svakoj zidanost da udave
I apokaliptično kriptični grafiti
Pomjeraju kaldrmisane ulice
I svi tramvaji nazvani po točkovima vremena
Pomjeraju beskrajne gradove u svemiru
Što oplakuju avionske nesreće
Kad rukama isprepletanim gradimo mreže velegrada
Kao pauci sobom izjedeni što pletu
Tragove sopstvene pljuvačke da bi uredno bili usisani
U danima kad stanodavac ima vremena da očisti prašinu
Naučimo da ulice mijenjaju imena
Onako kako zmije mijenjaju košuljice
Ali nikada način vijuganja
Naučimo da postoje hiljade bezimenih heroja
Koji sklupčani na uglovima prose mjesto
Gdje ulice neće imati imena
Koji nikad nisu zaradili ulicu što će se po njima zvati
Zahvaljujući nekom istoričaru što silovao je tekst u fusnotama
I oprao ruke krivice nad zločinom
Što ulice pokreće da kruže
Što uglove pokreće do sljepila
Sa vlasnikom podataka bez vizije
Što umače svoje pero u bare onoga
Što treba da bude značajno sjećanje
©Miroslava Odalović
ŽELJE Na misao o tebi krenu da se nižu želje a na vidiku ni oblaka ni vetra u kosi ni mene na tvom putu ostaju samo one sećanje koje ne bledi pomisao na sutra bez tebe i zapitanost da li i bez nas
ŽELJE
Na misao o tebi
krenu da se nižu želje
a na vidiku
ni oblaka
ni vetra u kosi
ni mene na tvom putu
ostaju samo one
sećanje koje ne bledi
pomisao na sutra
bez tebe
i zapitanost
da li i bez nas
НОЋАС БИХ Оставите ме на миру, хоћу да гледам Месец и звезде што ми у срце увиру. Оставите ме самог ове ноћи да другујем са брезом док ми у очи месечина точи. Ноћас бих под ведрим небом да спим, да се отворим за поветарац и мирисе и љубав поклањам срцем свим. Оставите ме на миру … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, НОЋАС БИХ”
НОЋАС БИХ
Оставите ме на миру,
хоћу да гледам Месец
и звезде што ми у срце увиру.
Оставите ме самог ове ноћи
да другујем са брезом
док ми у очи месечина точи.
Ноћас бих под ведрим небом да спим,
да се отворим за поветарац и мирисе
и љубав поклањам срцем свим.
Оставите ме на миру до јутра,
сву лепоту ноћи преточену у љубав
поклонићу вам сутра.
____________________________________
Из моје стихозбирке ,,Звездама у сусрет”
/књига је у припреми за штампу/
– циклус ,,П о р у к е”
U čast godišnjice postojanja Mesopotamia Cultural Center, Beograd dana 15. 01. 2012 godine, objavljujemo pesnički konkurs MESOPOTAMIA INTERNATIONAL POETRY DAY 2012 , koji se održava u junu mesecu 2012. godine u Beogradu .Imena učesnika , tačan termin i lokaciju održavanja Dana, biće naknadno blagovremeno objavljena. A na jesen 2012 štampaće se i zbornik učesnika ove … Настави са читањем “Pesnički konkurs MESOPOTAMIA INTERNATIONAL POETRY DAY 2012”
U čast godišnjice postojanja Mesopotamia Cultural Center, Beograd dana 15. 01. 2012 godine, objavljujemo pesnički konkurs MESOPOTAMIA INTERNATIONAL POETRY DAY 2012 , koji se održava u junu mesecu 2012. godine u Beogradu .Imena učesnika , tačan termin i lokaciju održavanja Dana, biće naknadno blagovremeno objavljena. A na jesen 2012 štampaće se i zbornik učesnika ove manifestacije. Konkurs je otvoren do 15. maja 2012. godine. Poziv je otvoren za sve pesnike iz bivše Jugoslavije kao i za pesnike iz ostalih zemalja širom sveta.
USLOVI KONKURSA:
Svi pesnici šalju po jednu pesmu na maksimum dve A4 strane sa fontom 14 a razmakom među stihovima 1.5.
Tema je slobodna. Pesnici pesme šalju na sledećim maternjim jezicima: srpski( ćirilićno i latinično pismo ) ,Hrvatski, hrvatsko- srpski ili srpsko-hrvatski i na BHS jeziku regiona. Ostali pesnici koji govore jezicima iz bivše Jugoslavije i jezicima manjina sa ovih prostora, pesmu šalju na maternjem i prevodom na srpskom.
Svi pesnici širom sveta šalju pesmu na maternjem jeziku uz srpski prevod. Arapskim pesnicima omogućujemo kvalitetan prepev.
Troškove puta snose pesnici. Obezbeđujemo obrok i eventualno noćenje.
Žiri će proglasiti istog dana tri pobedničke pesme koje će biti i nagrađene.
Događaj će biti prenošen i emitovan na TV stanicama i štampanim medijima u Srbiji i širom sveta.
Pesme se šalju u Wordu 2003-2007 ili PDF formatu na sledeći mail.
Email : mesopotamia.company@yahoo.com
Napomena: Sve pesme moraju pored imena pesnika da imaju i adresu autora, grad i državu u kojoj žive i državljanstvo kao i kontakt telefon .
*****
OSMEH Tu pred Novu godinu setam nasim gradom! Majka kaze:”Cekaj tu, brzo cu! “ Rekoh:”Da ,cekacu!” Tad pogledah krisom u izloge pune svega i svacega, slegnuh ramenima! Cekam, a nje nema! Tako videh samu u gomili sveta, malu plavooku, kako tuzno, gleda! Bas u mene gleda! Pidjem joj i pitam sto je tuzna tako? … Настави са читањем “OSMEH -MILADINOVIC SANDRA”
OSMEH
Tu pred Novu godinu
setam nasim gradom!
Majka kaze:”Cekaj tu, brzo cu! “
Rekoh:”Da ,cekacu!”
Tad pogledah krisom
u izloge pune svega i svacega,
slegnuh ramenima!
Cekam, a nje nema!
Tako videh samu
u gomili sveta,
malu plavooku, kako tuzno,
gleda!
Bas u mene gleda!
Pidjem joj i pitam
sto je tuzna tako?
Pruzim joj bombonu,
mozda iste slatko!
Ona samo cuti, nista ne izusti,
suza topla kanu niz taj obraz pusti,
i tek tada rece tiho, jedva cujno
:”Zeljna sam kolaca, onih belih finih,
preko cokolada, hleba mekan divni!”
Rece, posrami se,tako porumene,
pogleda u zemlju!
To oko umilno, a ko ruza vene!
Osecam se krivom jer samo tren pre,
gordo majci rekoh
da sam jako ljuta i da zelim lutku!
“Pa sta sto je skupa!?”
Mama stize, smeje se,
zagonetna li je!
U ruci joj kutija sa crvenom masnom!
Pruza mi je nezno i milije kosu!
A, ja vidim tu je i slatkisa puno!
Tad osetih neku preveliku zelju,
tako silnu, snaznu, i od dana belju!
Rekoh:
“Mama, shvati, moj andjele dragi,
lutku i kolaca dajem plavookoj!”
Mama klimnu glavom.
Zagrli nas obe!
Od Boga je dar, pruzi drugom,daj!
Dusa ce ti narasti, osmeh bice plam!
© Miladinovic Sandra
Zamah krila ponese je, sa litice. Pogled nesputan, pomilova dolinu senkom, kao rukom. Naslućenim dodirom budi, tiha i razotkrivena plovi u zracima, sjajnim prahom joj posuta pera. Bele glave kao mudra starica, kraljica vetra nad planinskim vrhom , igra se, ponosna zavodnica, u senci kralja, nebeskog plavetnila. Nevidljive niti je isplela da u njima, traju.
Zamah krila ponese je, sa litice.
Pogled nesputan, pomilova dolinu
senkom, kao rukom.
Naslućenim dodirom budi,
tiha i razotkrivena plovi u zracima,
sjajnim prahom joj posuta pera.
Bele glave kao mudra starica,
kraljica vetra nad planinskim vrhom ,
igra se, ponosna zavodnica,
u senci kralja, nebeskog plavetnila.
Nevidljive niti je isplela da u njima, traju.
Сопствену сјенку газим Сашивеном хаљом од хиљаде љета Змијом угрижена земљама газим И ту сам сасвим гдје још ме има Гдје ријечи ми још благослов моле С крајичка прољећа у сну смртних зима Зраци ме мисли грију и још воле У ватри гашена на ломачи слутњи Да ријечју још је обречена нада У стиску неба … Настави са читањем “Од чежње набрекла дахом уклета”
Сопствену сјенку газим
Сашивеном хаљом од хиљаде љета
Змијом угрижена земљама газим
И ту сам сасвим гдје још ме има
Гдје ријечи ми још благослов моле
С крајичка прољећа у сну смртних зима
Зраци ме мисли грију и још воле
У ватри гашена на ломачи слутњи
Да ријечју још је обречена нада
У стиску неба у дну свих слутњи
Гдје бездано лиже пламен мог пада
Од чежње набрекла дахом уклетим
Свом миру за један пламен сам ближе
Ту сам да дишем још мало да летим
Јер ријеч ме ватре на олтар диже
©Мирослава Одаловић
Borislava DVORANAC M R A K Misli se gnoje u okeanu crnom kupiš žar bolom ga dojiš izađi zagrli bodlje poljubi talas zaplovi nebom tiho već je mrak
Borislava DVORANAC
M R A K
Misli se gnoje
u okeanu crnom
kupiš žar
bolom ga dojiš
izađi
zagrli bodlje
poljubi talas
zaplovi nebom
tiho
već je mrak
