DŽENITA ŠEHAGANOVIĆ
* * *
Desno zid
Lijevo zid
Nazad zid
Ispred ti
Gledam te
Polako nestaješ
Pružam ti ruku
Vrhom prsta
Dodiruješ moj prst
I nestaješ
Pogledom molim
Da se vratiš
Jer glasa nema
Ili ga samo ja čujem
Zidovi su sve bliže
pa vrištim, molim
Ali više ni ja
Ne ništa čujem
Napokon se izvlačim
I odlazim putem
na raskrsnicu
Lijevo , desno,
Desno, lijevo
Kuda???
Vidim te
Otvara se novi put
Ne želim da te pratim
Ali koga još srce sluša
Prilazim ti
A ti opet nestaješ
Zbunjena sam
A put je i dalje tu
Želim nazad
Međ’ zidove
Ali tamo
Više ničeg nema
Sama sam
Sasvim sama
Otimam se samoći
Da mi ne zarobi srce
Da ne dam jedino
Što mi je preostalo
Odjednom sam feniks
Polijećem, letim
I ispod,
Napokon imam sebe
Nestajem kao i ti
Ali se ne osvrćem
Ja sam konačno feniks
Tame više nema
