ЗОВЕМ СЕ САЊА
Не тражи да будем нешто што нисам,
јер изглед често вара!
Нијагарини водопади мојом душом теку,
и купам се у месечевој светлости,
али, ја сам само Сања, која,
може да машта и воли до бесконачности,
а, исто тако и да тугује!
Да мрзим, немогу и нећу,
изборила сам се давно с тиме,
само, не могу, а да ме не боли,
када неко светлост замени тамом,
и дозвољава вихорима да га одведу
на уличне тротоаре, где губи сваки смисао
о величини душе!
Сузе ми теку и немам мудрости да мирно
гледам то!
Прегрмећу све! Спаковаћу у шкрињу знања!
И знај, ја могу бити све,
и мајка и жена и заводница,
али, у свему ме љубав води!
Не тражи да будем оно што нисам,
јер изглед често вара!
Умрећу у пустињи сама док тражим оазу,
а, дођем ли до ње, ја овако безначајна
и мала,
пленићу и носићу са собом на длану
толико племенитости колико бих желела!
Ветровима љубав ћу разнети у све куте света!
Бићу срећна, а то ником неће да смета! Напротив!
Планета ће мирисати на руже!
Зовем се Сања!
© Миладиновић Сандра