Дан: 25. јануар 2012.

,,PASTUV I SRNA” – BORISLAVE DVORANAC

,,PASTUV I SRNA” – NOVA KNJIGA BORISLAVE DVORANAC Управо је стигла вест да је наша књижевност богатија за још једно књижевно остварење, јер је из штампе изашла књига песама ,,ПАСТУВ И СРНА” Бориславе ДВОРАНАЦ из Новог Сада, као њена друга стихозбирка. Издавач је ИП ,,Графокартон” Пријепоље. Корице и компјутерску припрему урадио је Дејан Стојковић из … Настави са читањем “,,PASTUV I SRNA” – BORISLAVE DVORANAC”

,,PASTUV I SRNA” – NOVA KNJIGA BORISLAVE DVORANAC

Управо је стигла вест да је наша књижевност богатија за још једно књижевно остварење, јер је из штампе изашла књига песама ,,ПАСТУВ И СРНА” Бориславе ДВОРАНАЦ из Новог Сада, као њена друга стихозбирка.
Издавач је ИП ,,Графокартон” Пријепоље.
Корице и компјутерску припрему урадио је Дејан Стојковић из Мајданпека
www.dejanstojkovic.com
Књига је штампана на 116 страница, урађена је у тврдом и пластифицираном повезу и садржи 69 песама разврстаних у 6 циклуса.

Pesma u prozi 33 — Marina Adamović

nešto se dešava …. greška je što među mojim usnama klizi samo noćna tišina pesme navlače kartonske zavese da ne vidim svoje ime nešto se čudno dešava ja sebe ne nazirem – pa jedina sam stvar od koje se ne mogu udaljiti. sebe ću stalno doticati da bih se podsetila ko sam   uspavaću se … Настави са читањем “Pesma u prozi 33 — Marina Adamović”

nešto se dešava …. greška je što među mojim usnama

klizi samo noćna tišina

pesme navlače kartonske zavese

da ne vidim svoje ime

nešto se čudno dešava

ja sebe ne nazirem – pa

jedina sam stvar od koje se ne mogu udaljiti.

sebe ću stalno doticati da bih se podsetila ko sam

 

uspavaću se na koricama knjige

jer je sve previše čudno

 

Kada se budem probudila

nece to biti ni jutro ni vece

vec samo ona svetlost u grudima

Déjà vu ab astra

 

 

kamin(nn)gs

Pesma u prozi 35 — Marina Adamović

  ne poričem, suče, boga možda ima, ali ga svojim očima nisam videla videla sam oblake kako probodene nebo halapljivo ždere videla sam nežne Sunčeve zrake kako se plačno dozivaju i usplamtalo lišće koje grana od sebe drsko odbacuje a on nije ni trepnuo nije ni prstom pokazao zlo samo je dan izdisao memlu dok … Настави са читањем “Pesma u prozi 35 — Marina Adamović”

 

ne poričem, suče, boga možda ima, ali ga svojim očima nisam videla

videla sam oblake kako probodene nebo halapljivo ždere

videla sam nežne Sunčeve zrake kako se plačno dozivaju

i usplamtalo lišće koje grana od sebe drsko odbacuje

a on

nije ni trepnuo

nije ni prstom pokazao zlo

samo je dan izdisao memlu dok je bio na pokopu

ne porišem, suče

presudi mi, ti si karma ravnodušnog groma

hajde već jednom, kazni me

pa ćemo onda raspravljati o bogu po mojim trulim vijugama

 

 

kamin(nn)gs