Месец: новембар 2011.

USUD Branka Vojinović Jegdić

USUD U  svoje  me  klupko Evo  motaš  vješto Pokažeš  mi  lice Dječaka  što  ište Ljepotu  i  nadu, A  malene  ptice U  grudima  tište.   Naivnim  se  čunom Otisnuh  lagano U  te  vode   hučne I  bijele  pjene Dižu  me  i  lome A  dubina  vuče, Mrki  vir  zjapi Raširio  zjene.   Umjesto  dječaka Krotki  sluga  čeka Anđeoskog  … Настави са читањем “USUD Branka Vojinović Jegdić”

USUD

U  svoje  me  klupko

Evo  motaš  vješto

Pokažeš  mi  lice

Dječaka  što  ište

Ljepotu  i  nadu,

A  malene  ptice

U  grudima  tište.

 

Naivnim  se  čunom

Otisnuh  lagano

U  te  vode   hučne

I  bijele  pjene

Dižu  me  i  lome

A  dubina  vuče,

Mrki  vir  zjapi

Raširio  zjene.

 

Umjesto  dječaka

Krotki  sluga  čeka

Anđeoskog  lika

I  Vražijeg  glasa,

Krvavijeh  ruku

Postade  gospodar,

A  ja  se  nijemo

U  tom  crnom  krugu

Dok duša  talasa

Predadoh  usudu.

CEKACU -Miladinovic Sandra

CEKACU Cini mi se da sam vazduh, da sam u svakom kutu sveta, ko polen sto raznosi pcela i vetar! Da sam ona zvezda Danica sto se vidi uvek kad je vedar dan! Ili galeb sto nadlece okeane i ladje. Cekaj zoro da svane, da se probudim iz ovog sna, i iz tople postelje  udahnem … Настави са читањем “CEKACU -Miladinovic Sandra”

CEKACU

Cini mi se da sam vazduh,

da sam u svakom kutu sveta,

ko polen sto raznosi pcela

i vetar!

Da sam ona zvezda Danica

sto se vidi uvek kad je vedar dan!

Ili galeb sto nadlece okeane i ladje.

Cekaj zoro da svane,

da se probudim iz ovog sna,

i iz tople postelje  udahnem

svezinu jutra!

Da prodjem ulicama

dok odzvanjaju moji i tudji koraci!

Neka me stvarnost  probudi

sto pre, da vidim svaku crtu

i osetim svaki drhtaj!

A, novu noc cekacu s radoscu

kao i pre!!!!

Kao zagrljaj pun strasti,

kao pogled  ispunjen ljubavlju!

Cekacu  dok zivim!

Cekacu i dok mrem!!!

© Miladinovic Sandra

POBUNA – Marija Krsmanović

ПОБУНА ЈЕ ПОЧЕЛА ! Напокон дочекасмо промоцију прве књиге андерграунд поетесе Марије Крсмановић. У петак 4-ог новембра, у Клубу КЦК, одиграла се несвакидашња промоција збирке песама ПОБУНА. Како је сама ауторка назвала цео пројекат *Интерактивно панк шаблонирање*, тако је и било. Почев од списка гостију и учесника, до броја поштовалаца који су дошли да испоштују … Настави са читањем “POBUNA – Marija Krsmanović”

ПОБУНА ЈЕ ПОЧЕЛА ! Напокон дочекасмо промоцију прве књиге андерграунд поетесе Марије Крсмановић. У петак 4-ог новембра, у Клубу КЦК, одиграла се несвакидашња промоција збирке песама ПОБУНА. Како је сама ауторка назвала цео пројекат *Интерактивно панк шаблонирање*, тако је и било. Почев од списка гостију и учесника, до броја поштовалаца који су дошли да испоштују ауторку, вече је било апсолутно успешно. Преко 200 људи у публици, а на сцени од крушевачког мултимедијалног уметника Миломира Бате Цветковића, преко аутентичног ТВ лица Лидије Ужаревић, па до оснивача и фронтмена легендарних Бјесова – Зорана Маринковића, као и неколико феноменалних бендова који су употпунили комплетно панк шаблонирање, и довели га до савршенства.

Настави са читањем “POBUNA – Marija Krsmanović”

Biografije pisaca – Veselin Veljko Vučković

Веселин Вељко Вучковић је рођен 13.01.1956,г, у Шиду. Са његовим именом сусрећемо се седамдесетих година када се појављује на песничким вечерима у Шиду. Те седамдесете године Шид је посетио и песник Перо Зубац те је на истој вечери и Вучковић говорио своје прве написане стихове. Уз Зубчеву похвалу кренуле су Вељкове песмице а убрзо и … Настави са читањем “Biografije pisaca – Veselin Veljko Vučković”

Веселин Вељко Вучковић је рођен 13.01.1956,г, у Шиду. Са његовим именом сусрећемо се седамдесетих година када се појављује на песничким вечерима у Шиду. Те седамдесете године Шид је посетио и песник Перо Зубац те је на истој вечери и Вучковић говорио своје прве написане стихове. Уз Зубчеву похвалу кренуле су Вељкове песмице а убрзо и збирке песама. Прва штампана ствар појављује се 1980. г.на сусретима другарства радника Војводине, лепа мала књижица под насловом „Трајати делом“.

У заједници књижевних клубова Србије излази из штампе у збирци песама песника целе Југославије под називом “Варљиве тишине“. На републичкој смотри књижевника где је Вељко био представник Војводине излази из штампе заједничка књига песама под насловом“Наше нека остане наше“. Уз диплому републике Србије бива похваљен међу пет најбољих песника сусрета. Књижевни клуб “Филип Вишњић“ чији је члан још од оснивања издаје збирку песама десет песника Шида под насловом “Лирика и друго 91“ где је Вељко заступљен са десет песама. Наредне 1992.г. из штампе истог клуба излази нова књига“Лирика 92“ са предивним Босутским рапсодијама из песниковог света који га стално окружује.

Излазио је често у часописима као и многобројним листовима широм Србије и Југославије. Непресушна је његова стваралачка песничка радионица из које свакодневно изађе неки нови стих обогативши дечија срца.  Поред вредног рада док пише много воли сву децу целог света. Самим тим увек је у улози градског деда мраза који поред прелепих поклона деци увек дарује једну прелепу књигу.

Настави са читањем “Biografije pisaca – Veselin Veljko Vučković”

U počast Kamingsu 22 — Marina Adamović

Ne opraštam greh ove. Zašto bih? Toliko sam( ih) počinila Nad sobom, Da sam do čekala zasluženi otrov duše. ——————–   I Sun – ce Je Noću Kao Ja Prepu šteno Melan holiji   ———-     Uzalud reči (dok) proleće ćutke (i) prejasno slika   ——————–   Zvezde su cvetale I noć je mirisala … Настави са читањем “U počast Kamingsu 22 — Marina Adamović”

Ne opraštam greh

ove.

Zašto bih?

Toliko sam( ih) počinila

Nad sobom,

Da sam do

čekala zasluženi otrov duše.

——————–

 

I

Sun –

ce

Je

Noću

Kao

Ja

Prepu

šteno

Melan

holiji

 

———-

 

 

Uzalud

reči

(dok)

proleće

ćutke

(i) prejasno

slika

 

——————–

 

Zvezde su cvetale

I noć je mirisala na srne

.

Ja sam plakala

I srne su u(z)disale (mene)

.

Déjà vu

Déjà vu

U počast Kamingsu 21—– Marina Adamović

usred oblaka najezda                      gorčine   sklopila sam kapke   nije vredelo   priviđenje naslika i drugi   san je iznenada dobacio                          strelu   .   prelavi me bujica u kojoj još                            grcam   od same pomisli   na   mogući   strah

usred oblaka najezda 

                    gorčine

 

sklopila sam kapke

 

nije vredelo

 

priviđenje naslika i drugi

 

san je iznenada dobacio

                         strelu

 

.

 

prelavi me bujica u kojoj još

                           grcam

 

od same pomisli

 

na

 

mogući

 

strah

Како је пливао океан

сањао је плава огледала сна и кристално чисте рубове свог скута непознату тмину неистраженог дна олупину што површином плута   сањао је себе рођеног у пјени и терете сваког океанског бића носио до зоре што воду румени бол сна му све дубља а нада све плића   сваки терет капи препливане руке носио све даље … Настави са читањем “Како је пливао океан”

сањао је плава огледала сна

и кристално чисте рубове свог скута

непознату тмину неистраженог дна

олупину што површином плута

 

сањао је себе рођеног у пјени

и терете сваког океанског бића

носио до зоре што воду румени

бол сна му све дубља а нада све плића

 

сваки терет капи препливане руке

носио све даље пливао све тише

загрлио живот до посљедње луке

до ивица обала гдје га нема више

Трептај зацијељене ћутње

не плеши с њим кад с расцвалог цвијета и огњеном мача сасијече траг зацијели свијет на ивици свијета стазом куда шета распјевани враг у ране сурвај ко закрпљена неба у рупе од дисања закопај слутње у ране сурвај јер тако треба остато трептај зацијењене ћутње

не плеши с њим кад с расцвалог цвијета

и огњеном мача сасијече траг

зацијели свијет на ивици свијета

стазом куда шета распјевани враг

у ране сурвај ко закрпљена неба

у рупе од дисања закопај слутње

у ране сурвај јер тако треба

остато трептај зацијењене ћутње