Добродошли!
(Mila Basta) Kako se uzdah piše pitala je i propadala sve ni ..že …..i ……ni ………..že kako kako pitala sam tišnu a ona je polomola navodnike sela na upitnik i ojezdila ka uzvičniku uz dah se pi še (još glasnije) uzdah se piiiiiiiiiii ….. dobaci tuga….. i posta još dublje utisnuta
Kako se uzdah piše
pitala je i
propadala sve ni
..že
…..i
……ni
………..že
kako kako
pitala sam tišnu
a ona je
polomola navodnike
sela na upitnik
i
ojezdila ka uzvičniku
uz
dah se pi
še
(još
glasnije)
uzdah
se
piiiiiiiiiii
…..
dobaci tuga…..
i
posta
još
dublje
utisnuta
K.A.
K.A.
Zašto sunce sija? To nam svima prija! Zašto voda teče? Pijemo je danju i uveče! Zašto se svakodnevno hranimo? Zato, da možemo da živimo! Zašto se priča i “zbori”? Zato, da narod međusobno govori! Zašto nastaju noći? Zato, da možemo spavati u samoći! Zašto pijemo svakodnevno vodu? Zato, što služi za zdravlje narodu! … Настави са читањем “ZAŠTO JE TO TAKO?”
Zašto sunce sija?
To nam svima prija!
Zašto voda teče?
Pijemo je danju i uveče!
Zašto se svakodnevno hranimo?
Zato, da možemo da živimo!
Zašto se priča i “zbori”?
Zato, da narod međusobno govori!
Zašto nastaju noći?
Zato, da možemo spavati u samoći!
Zašto pijemo svakodnevno vodu?
Zato, što služi za zdravlje narodu!
Zašto treba da radimo?
Zato, da bolje i zdravije živimo!
Zašto se ženi i udaje?
Da čovek na svetu uvek ostaje!
Zašto niče trava zelena?
Da se životinje hrane za sva vremena!
Zašto sviće uvek dan?
Da čovek može biti srećan i radostan!
Živko Begović
Već dugo su mi, tata i mama pričali, da u školu trebam poći, ali sve u šali. Željno sam očekivao, prvi školski dan, za školu se spremao, veseo i radostan. U školu sam pošao, prvi je to školski dan, sa tašnom u ruci, sav sam bio presretan. Živko Begović
Već dugo su mi,
tata i mama pričali,
da u školu trebam poći,
ali sve u šali.
Željno sam očekivao,
prvi školski dan,
za školu se spremao,
veseo i radostan.
U školu sam pošao,
prvi je to školski dan,
sa tašnom u ruci,
sav sam bio presretan.
Živko Begović
Prozor se naglo … otvori … (čuj!) i ona ulete bez ičije pratnje; Pokida zavese (e!) … postelju diže i zatrese zvona tihog paperja. Zaškripa prstima … (joj! koščati um i upre o senku – senku što beži… Polomi pejzaž … (ah!) ogledalo nade i smesti suton u pogrebni ćup; Gušoboljom nađe prolećni dah; slepilom … Настави са читањем “U počast Kamingsu 49 — Marina Adamović”
Prozor se naglo … otvori … (čuj!) i
ona ulete bez ičije pratnje;
Pokida zavese (e!) … postelju diže i
zatrese zvona tihog paperja.
Zaškripa prstima … (joj! koščati um i
upre o senku – senku što beži…
Polomi pejzaž … (ah!) ogledalo nade i
smesti suton u pogrebni ćup;
Gušoboljom nađe prolećni dah; slepilom oka – mozgotres.
O noći, noći,
vladaru poruge,
O noći, noći,
huditamničare–