Добродошли!
zakucala je lagano otvorila sam ušla je doterana kao privlačna ideja ponudila sam je šaputanjem i ponoćnom pesmom ad hoc za njom je ušlo puno titravih mrava crva u galopu i osa na jeziku sa dlakom pod sumnjom izvini ko si ti odjek je množio ti ti ti vrata su spolja bila zaključana
zakucala je lagano
otvorila sam
ušla je doterana kao privlačna ideja
ponudila sam je šaputanjem
i ponoćnom pesmom ad hoc
za njom je ušlo puno titravih mrava
crva u galopu
i osa na jeziku sa dlakom pod sumnjom
izvini ko si ti
odjek je množio
ti ti ti
vrata su spolja bila zaključana
ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА Ка сунцу нечујни се облак вину Глас му још звони,босиљак носи Лежећи хода,главом окренут ка небу Слово што прашта додирну висину Крстача златна у звезду се стапа Врачар се цео са њом пење, Крај зида порте на поду штап и скромна капа За кваку вечну хвата се сам Сва врата ка … Настави са читањем “ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА~Никола Гигић”
ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА
Ка сунцу нечујни се облак вину
Глас му још звони,босиљак носи
Лежећи хода,главом окренут ка небу
Слово што прашта додирну висину
Крстача златна у звезду се стапа
Врачар се цео са њом пење,
Крај зида порте на поду штап и скромна капа
За кваку вечну хвата се сам
Сва врата ка једном отвору воде
Свевишњи лампу пали ,
Аутор:НИКОЛА ГИГИЋ
zemlja je noćas tiha dok me ona grli moje uši su pune suza zemlja je noćas spremna i znam da je vreme da krenem sve je tu svaka reč i svaki pokret svaka slika sve je sa mnom zemlja je noćas tiha
zemlja je noćas tiha
dok me ona grli
moje uši su pune suza
zemlja je noćas spremna
i znam da je vreme da krenem
sve je tu
svaka reč i svaki pokret
svaka slika
sve je sa mnom
zemlja je noćas tiha
sedim u parku na praznoj klupi uskoro će kiša ili zemljotres svejedno je kad priroda može da bira i ja bih gledam starca koji me prstom zove prilazim ali on gleda u psa koji liže pogubne rane i pokazuje mu gde ima više krvi osećam kako moja kape psu niz njušku starac i pas su … Настави са читањем “Ja — Marina Adamović”
sedim u parku na praznoj klupi
uskoro će kiša ili zemljotres
svejedno je
kad priroda može da bira
i ja bih
gledam starca koji me prstom zove
prilazim
ali
on gleda u psa koji liže pogubne rane
i
pokazuje mu gde ima više krvi
osećam kako moja kape psu niz njušku
starac i pas su sedeli na mojoj klupi
ja sam lizala prostrel u duši
Čudance moje, oktobra ovog, više no ijednog do sada, nada se usidrila u čađ i smolu dobujući…dolaziš…dolaziš….. Cerekavo čudo moje, jeseni ove, kao nijedne do sada, život se ugnezdio u rebra i misli šapućući……goniš…goniš… Čudovišna silo moja, starosti ove, poput nijedne do sada, usudi se probudili iz kome i snega grmeći……tu si….tu si….. Nerecivo čudo … Настави са читањем “NEREČENO- AM”
Čudance moje,
oktobra ovog,
više no ijednog do sada,
nada se usidrila u čađ i smolu
dobujući…dolaziš…dolaziš…..
Cerekavo čudo moje,
jeseni ove,
kao nijedne do sada,
život se ugnezdio u rebra i misli
šapućući……goniš…goniš…
Čudovišna silo moja,
starosti ove,
poput nijedne do sada,
usudi se probudili iz kome i snega
grmeći……tu si….tu si…..
Nerecivo čudo moje,
pesništva ovog,
kao nijednog do sada,
golotinja se svila u juče i sutra
razdirući…….da te nije……da te nije……
Čudance moje,
pijanstva ovog,
više no ijednog do sada,
gladi su se usekle u tkiva i mleka
dobujući…….dolaziš….dolaziš……
ponovo ponovo pukušavam da napišem nešto bilo kome i ponovo shvatam da je sve davno rečeno da sebe ne mogu pretvoriti u reči da tebe ne mogu zarobiti njima ponovo shvatam da ma koliko pokušavao ne mogu postati ti
ponovo
ponovo pukušavam da napišem nešto
bilo kome
i ponovo shvatam da je sve davno rečeno
da sebe ne mogu pretvoriti u reči
da tebe ne mogu zarobiti njima
ponovo shvatam da ma koliko pokušavao
ne mogu postati ti
Bol me je, posle tvog odlaska davila, Ja molila te, slala suze i reci o boli, A tvoja gorda dusa je slavila, Ne ceneci ljubav i onog ko voli. Sebi pomogla nisam, iako cekala danima, Osvrtao se nisi na moje muke Tudja patnja, bol, tebe ne zanima, Nisi cak pruzio ni prijateljske ruke. Vidim, … Настави са читањем “MOJE MUKE ~ milka vukic v.”
Bol me je, posle tvog odlaska davila,
Ja molila te, slala suze i reci o boli,
A tvoja gorda dusa je slavila,
Ne ceneci ljubav i onog ko voli.
Sebi pomogla nisam, iako cekala danima,
Osvrtao se nisi na moje muke
Tudja patnja, bol, tebe ne zanima,
Nisi cak pruzio ni prijateljske ruke.
Vidim, za tebe sam bila samo znanac,
A, ja te ljubila i zato sad mrzim sebe,
Jer srce mi uze i posta stranac,
Zato krvari, boli, greben ga grebe.
Molila sam Boga kroz duge noci i dane
Da mi pomogne do istine da dodjem…
O, kako je lepo pred ocima kad svane,
Sad bih kraj tebe mogla mirno da prodjem.
ne budi peropširan reče albatros Bodleru koji je brisao oči od kiše on ga pogleda podiže ruke i prilete mu do kljuna o nisam ni nameravao samo sam okrenuo drugu stranu a mi smo na svakoj u smanjenom izdanju albatros zamahnu i krilima poveza istok i zapad Bodler zaleprša od sreće toooo! ne sklapajte s’il … Настави са читањем “Albatros — Marina Adamović”
ne budi peropširan
reče albatros Bodleru
koji je brisao oči od kiše
on ga pogleda
podiže ruke
i
prilete mu do kljuna
o nisam ni nameravao
samo sam okrenuo drugu stranu
a mi smo na svakoj
u smanjenom izdanju
albatros zamahnu
i krilima poveza istok i zapad
Bodler zaleprša od sreće
toooo!
ne sklapajte
s’il vous plaît!
naturelement
naravno
ali
ti ćeš me hraniti simbolično
vidiš li kako je dalek put do znameniosti
treba imati snage
i
izdržati
je promesse
dajem reč
pokljucajte sve iz glave
puniću je svakog dana
ne obožavam jutra trenutak budilnika koji ti razbije san kojim počinje dan ali volim zore rađanje Sunca razlivanje Sunca na dalekom horizontu preživljavam dan terajući po svome i ne dižem glavu i ne gledam u stranu ali volim topli zrak ili dobot kapljica ili suvi vetar kao da je slobodan ne uzdišem zbog večeri nadolazeće … Настави са читањем “Volela sam noći – Vjera Mašović”
ne obožavam jutra
trenutak budilnika
koji ti razbije san
kojim počinje dan
ali volim zore
rađanje Sunca
razlivanje Sunca
na dalekom horizontu
preživljavam dan
terajući po svome
i ne dižem glavu
i ne gledam u stranu
ali volim topli zrak
ili dobot kapljica
ili suvi vetar
kao da je slobodan
ne uzdišem zbog večeri
nadolazeće tame
nadolazeće hladnoće
i užasa samoće
ali volim sumrak
brojna mastila po nebu
romantiku zalaska
i tinanje svetla
volela sam noći
tihi mir tmine
mili beli Mesec
i nasmešene zvezde
ali noći su najteže
najusamljenije
najbolnije
bez tebe