Добродошли!
* Да Вас ово перо нешто приупита, кад застасте крај њег’, сретни, насмејани, што чињаше зло ми, Ваша царска свита? Кљукасте ме надом, док мињаше сани. Да л’ храна Вам сласна, ова мука поја, а ливаде цветне, тама што ме грли, чему у врлини дрема пропаст моја? Кљукасте ме надом. Што, краљеви врли? … Настави са читањем “************”
*
Да Вас ово перо нешто приупита,
кад застасте крај њег’, сретни, насмејани,
што чињаше зло ми, Ваша царска свита?
Кљукасте ме надом, док мињаше сани.
Да л’ храна Вам сласна, ова мука поја,
а ливаде цветне, тама што ме грли,
чему у врлини дрема пропаст моја?
Кљукасте ме надом. Што, краљеви врли?
Да Вам ово перо, нешто пришапута,
нека сте, крај мене, стали насмејани,
нек’ чините зло ми крвцу, нека лута.
Кљукајте ме надом, док минују дани.
“Kad bih imala malo više vremena …puno toga biste čuli… otkad znam za sebe, oni su moja opsesija… nisam pratila njihovr reči, pratila sam njihove misli… i sada ih pratim- ne trebam im više… najzad sam tu gde sam… ali, ne znam ko sam… u stvari, shvatam! niko sam bez kraja… tako nešto majka samo … Настави са читањем “Tišina – Marina Adamović”
“Kad bih imala malo više vremena
…puno toga biste čuli…
otkad znam za sebe,
oni su moja opsesija…
nisam pratila njihovr reči,
pratila sam njihove misli…
i sada ih pratim-
ne trebam im više…
najzad sam tu gde sam…
ali, ne znam ko sam…
u stvari, shvatam!
niko sam bez kraja…
tako nešto majka samo jednom radja.
uh…da sam imala malo više vremena…“
(izdaleka je dolazio nemi zvuk)
“samo da je bilo malo više
vremena;
čovek je lep dok je
živ,
nisam znala koliko sam
lepa…”
(nemi zvuk je zavlado prostorom…)
“ooo, znači, to je!!!”
…da, to je bio kraj…
…tupi udar voza…
…rasuo je njene misli do horzonta u sivom…
Kao i uvek,počećemo od Brace, Grdosije naše Utvarske. Svrstavamo ga u intelektualce Pametniji od cele Bavarske; Kada bi u ruke alkohola dobio, Nema s’ kojom se ne bi zakačio… Za njim bi odmah išao Magija, Majstor buba i ostalih insekata. Uvek prepun ludih ideja Utvarska Ulica:Naziv njegovog projekta. Ko god ga vidi,kaže da liči … Настави са читањем “Utvarska “Street”-Milan Gluscevic”
Kao i uvek,počećemo od Brace,
Grdosije naše Utvarske.
Svrstavamo ga u intelektualce
Pametniji od cele Bavarske;
Kada bi u ruke alkohola dobio,
Nema s’ kojom se ne bi zakačio…
Za njim bi odmah išao Magija,
Majstor buba i ostalih insekata.
Uvek prepun ludih ideja
Utvarska Ulica:Naziv njegovog projekta.
Ko god ga vidi,kaže da liči
Na serijskog ubicu u nekoj priči…
A da bi priča bila potpunija
Moramo pomenuti Đorđa Dragojevića:
Oranizator svakojakih ludorija,
Jednim okom uvek u pravcu Stevića;
Za čistača u ulici on je čovek pravi
Ko god ga mrko pogleda,on dobije po glavi…
A gde je priče,tu je pesme:
Čuje se uvod u poznatu melodiju.
Vladicu niko zaboraviti ne sme
Kada svojim glasom ispuni prostoriju;
Nema većeg ludaka od njega,kažu
Dal je istina,dal nas to lažu…
A kada se malo čovek presabira
Spisak Utvarske je postao kraći;
Ali većeg hadalja od Emira
Nećete u svemiru naći;
Tafradžluk je njegov omiljeni zanat,
Svakom hajvanu radi sve u inat…
Po ulici se uvek šetao Jefta;
Među nama,legenda živa.
Kad zasedne,nikoga ne hefta
Jer ima cigara i ‘ladnoga piva;
U evergrinu na “kafu” je visio često,
Pored tuđe sobe,omiljeno mu beše mesto…
Svi negde, a Aranđel u krevetu
Ostavljao nauku po strani;
Zabušavao je na drugom fakultetu
Da bi se spremao za onaj “pravi”…
Njegove izjave bile su ponekad glupave
Dosezale su čak do Dunava i Save…
A preko Drine živi jedan Mišo
Čovek luđi od bilo koga.
Možda izgleda kao Čiča Glišo,
Al dobra duša,k’o ga upozna…
Kaže majka da Bog mu dao pamet,
Al’ da zbog kocke nije došao na ovaj svet…
A na našim muškim spratovima
Ponekad bi i devojka navratila;
A Neša bi se topio na radijatorima
Kad god bi ”dobra” prolazila…
Odlučio je da ostavi se tih gluposti
I da na fakultetu nešto ne propusti…
Neke situacije podsete me stalno
I na prošlost sve odjednom zamiriše:
Jeste,to i ne beše tako davno
Ali nas luda vremena rastaviše…
Nekad bi se mogli ponovo okupiti
Da se podsetimo kako je ”Utvarac” biti…
P.S.
Trebalo bi nešto da stoji o meni
Ali neću to ovde uradit’
Koliko sam pisao,’oću da oslepim
Dovoljno je teško bilo i ovo napisati
Ali ko nešto ”loše” o meni napiše
Može slobodno u pesmi da dopiše…