mirišem Sunce, suncokret ne vidim
plovim kroz oblak, a reku ne čujem
gledam u Mesec , ni Zemlju ne pamtim
dok tupa praznina pameti sve guši
pružam ruke repu najbliže komete
ona se smeši, rasplamsava boje
potresa tišinu tih sumornih glava
i odjeke čujem prosanjanih zora
uvertira plava grca mi u duši
o, daleki, bezbojni, suvoparni svete
o,pohotni, jadni, izvitopereni
zvezde su mi toplo ushodno stanište
mirišem Sunce, suncokret ne vidim
plovim kroz oblak, a reku ne čujem
gledam u Mesec, joj, Zemlju ne pamtim