Добродошли!
Kao deca, crtali smo zanosne ptice raširenih krila; Sada kiša otapa boje, a vetar nosi naše detinjstvo do nebeskih krošnji…
Kao deca,
crtali smo zanosne ptice
raširenih krila;
Sada kiša otapa boje, a
vetar nosi naše detinjstvo
do nebeskih krošnji…
Subota Subota Prošlo je podne… Oblaci čkilje… Miriše na sumrak Martovski dan.. Ispijam kafu… Gorku i crnu Živim sa sobom Umoran… Subota Prošlo je podne Mart, da mart Trljim oči Dok pseto laje Na doksatu… Zalazi sunce Kao da kaže Laku noć Subota eh
Subota
Subota
Prošlo je podne…
Oblaci čkilje…
Miriše na sumrak
Martovski dan..
Ispijam kafu…
Gorku i crnu
Živim sa sobom
Umoran…
Subota
Prošlo je podne
Mart, da mart
Trljim oči
Dok pseto laje
Na doksatu…
Zalazi sunce
Kao da kaže
Laku noć
Subota eh
НОЋАС САМ ПРУТ И дрхутав и трепетљив, гладак, млад и крут, тек откинут, јоште жив, ја, сувљиви, ноћас сам прут. Без изданка, заборављен, пуцајућ на додир шака, поветарцем мржње гољен, ноћас прут сам, трска лака. И крастав, ни бор ни дрен, у сред кичме распукнут, тек усмрћен, јоште снен, … Настави са читањем “НОЋАС САМ ПРУТ…..А.М.”
НОЋАС САМ ПРУТ
И дрхутав и трепетљив,
гладак, млад и крут,
тек откинут, јоште жив,
ја, сувљиви, ноћас сам прут.
Без изданка, заборављен,
пуцајућ на додир шака,
поветарцем мржње гољен,
ноћас прут сам, трска лака.
И крастав, ни бор ни дрен,
у сред кичме распукнут,
тек усмрћен, јоште снен,
ја, глогов, ноћас сам прут.
Без постеље, оскрнављен,
рачвајућ на звук тишине,
бујицама гроза гоњен,
ноћас прут сам, шиб истине.
И распаљив и сагорив,
храпав, стар и крт,
тек пресвис’о , јоште крив,
ја ноћас сам, горак прут.
Са плећима и престрашен,
грцајућ на призор јутра,
потресима снова спашен,
ноћас прут сам, стабло сутра.
И проклињућ и пркосив,
грбав, горд и шут,
тек искршен, и још крив,
ја осуђени,ноћас сам прут.
Несвестан и неусправан,
у сред блата окуражен,
кишом снега израњаван,
ноћас прут сам, сав погажен.
И напрегнут и пометен,
крепав, туђ и одгурнут,
тек саломљен, јоште трен,
ја плесњави, ноћас сам прут.
Без спомена и бестидан,
премирућ на освит дана,
вејавицом коби клан,
ноћас прут сам, жива рана.
И дрхутљив и треперав,
крају , меки топли скут,
тек распорен, јоште прав,
ја ноћас сам, стасит прут.
Стасао за длан и пести,
стасао за цичу мрака,
поветарац ће ме сплести,
ноћас прут сам, травка јака.
Невидљив и несадржан,
кипућ, попут Сунца жут,
тек укопан, јоште кужан,
ноћас, ја сам блудни прут.
Непролазна ноћи цури,
нек ‘ осване судња зора,
и док мирна вечност јури,
овај прут је стићи мора.
Заспали су прути твоји,
осим будног, што још чека,
тек откинут, још постоји.
Ноћас прут сам, храст довека.