НОЋАС САМ ПРУТ…..А.М.

НОЋАС САМ ПРУТ

И дрхутав и трепетљив,

                                         гладак, млад и крут,

тек откинут, јоште жив,

                                        ја, сувљиви, ноћас сам прут.

Без изданка, заборављен,

                                         пуцајућ на додир шака,

поветарцем мржње гољен,

                                         ноћас прут сам, трска лака.

И крастав, ни бор ни дрен,

                                         у сред кичме распукнут,

тек усмрћен, јоште снен,

                                         ја, глогов, ноћас сам прут.

Без  постеље, оскрнављен,

                                         рачвајућ на звук  тишине,

бујицама гроза гоњен,

                                         ноћас прут сам, шиб истине.

И распаљив и сагорив,

                                        храпав, стар и крт,

тек  пресвис’о , јоште крив,

                                        ја ноћас сам, горак прут.

Са  плећима и престрашен,

                                        грцајућ на призор јутра,

потресима снова спашен,

                                        ноћас прут сам, стабло сутра.

И  проклињућ и пркосив,

                                         грбав, горд и шут,

тек  искршен, и још крив,

                                         ја осуђени,ноћас сам прут.

Несвестан и неусправан,

                                         у сред блата окуражен,

кишом  снега  израњаван,

                                        ноћас прут сам, сав погажен.

И  напрегнут и пометен,

                                        крепав, туђ и одгурнут,

тек  саломљен, јоште трен,

                                       ја  плесњави, ноћас сам прут.

Без спомена и бестидан,

                                       премирућ на освит дана,

вејавицом коби клан,

                                      ноћас прут сам, жива рана.

И дрхутљив и треперав,

                                      крају , меки топли скут,

тек распорен, јоште прав,

                                      ја ноћас сам, стасит прут.

Стасао за длан и пести,

                                     стасао за цичу мрака,

поветарац  ће ме сплести,

                                    ноћас прут сам, травка  јака.

Невидљив и несадржан,

                                   кипућ, попут Сунца жут,

тек  укопан, јоште кужан,

                                   ноћас, ја сам блудни прут.

Непролазна ноћи цури,

                                    нек ‘ осване судња зора,

и док мирна вечност јури,

                                    овај прут је стићи мора.

Заспали су прути твоји,

                                    осим будног, што још чека,

тек  откинут, још постоји.

                                    Ноћас прут сам, храст довека.