Посјета Вишеграду 1996, посјетио и војничко гробље
Сјећам Вас се онако ситног,
Разбарушене, дуге косе црне,
већ тада сте ми били драги,
са благим погледом кротке срне
кад сте с пијететом читали имена,
ћутећи њима одавали помен,
ономе што je остало уклесано
на камени надгробни спомен.
Чули смо ми са овог беспућа
да сте књижевник и поета
за нас још увијек непознат
крхки, радознали путник свијета
што је срцем волио једну земљу,
Ту бол и сада носите у грудима,
несвјесни да сте због своје љубави
окружени често охолим људима
И фарисејима који бацаху камење
на праведника. Дрске незналице
у покушају да од великог Јупитера
направе мале звијезде падалице.
Јуришају и сада Киклопи страшни
на генија и старце који Вас посветише.
умјесето трња сјајним ореолом части
Сиједи мудраци Вашу главу осветише..