ИГРА ТЕЛА
Љубим прст
Ногу
И даље
Бутином као свила
До састава обе
Где ври пожуда
И страст луди
Влажном топлином
Сагорева и оно мало свести
До бесвести
Твојим уздахом
Као ропац Нијагаре
У понору водопада
Рукама преко бедара
И јамица
Дланови милују
До суздржаног растргнућа
Капи слатког орошаја
Од груди нектар сливен
Испијам
Из пупчаног улегнућа
Опијен
Клизим уснама
Низ торзо
Обргрљен дојкама по образу
Убирам ону сласт малина
Неодлучан са које
А кључне кости пуцају
Целивом
До ушне шкољке
Дрхтаве усне без ружа
Осетим на својим
Угризом њених обода
Уз опојни мирис игре тела
Нестајем у њима.
© Живојин Манојловић
Крушевац
Категорија: Одрасли песници
(Прочитано: 111 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.341 пута)
Komisija ima da se preznoji! Odlična pesma!!
БЛАГОДАРИМ за коментар.Комшија није упућен у поезију.