ВЕЧНИ ПЛАМЕН – КОЗИЋ САША

Вечни пламен лиже наше успомене,

бачене у сумрак јутра

изгубљеног детињства.

Дани јуре суманутом брзином,

као ветрови затворени

у флашу попијеног вина.

Заглављени у кланцу туге,

плачемо због изгубљених снова,

нарастајућег бола

Уморних ловаца на лептире

живих боја,

уроњених у јутра

преливена медом.

Слатки погледи,

пуни горчине,

рођени у нашим годинама самоће.

Сирова тежња слободних радника

насталом у колони очајника ,

рођених, па умрлих.

У нарастајућој тежњи мртвих песника

остаје сирова данашњица

великих умова,

Свих смртних грехова

ове нарастајуће гене

рације

искрених стваралаца магле

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić