
Сплео сам јој црне косе
по ноћи и гледао месец
како пева своје боли
кроз прозор завлачи снове
и моли да се одоре сломе.
Не познах једне очи
зелене и росне
што дечачке снове
поруши низ мај.
Мора да је младост крива
што покоси сваки сат на зиду
па у машти угледам ока твоја два
моја ока два
што убише ми мај.
Веселим Мандарин
(Прочитано: 65 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.074 пута)