Ponekad pomislim
Kako bi dobro bilo
Da mene u stvari
Nikada nije ni bilo
Kako sam sebe
Radoznala izmislila
S tobom upoznala
Duše sastavila
Ponekad samo pomislim
Koliko se ja tako
Sama sebi izmišljena
U tvoju sliku utapam
Koliko u tvoje oči uranjam
I onda vidim
I onda znam
Nisam izmišljena ja
Izmišljen je taj dan
Dan iz kojeg je izronio san
I tamo je negde taj dan
Tamo gde nas čeka taj san
Mio i lep
Nedosanjan
I možda sam baš ja
Ta što je u snu tom pogrešna
A opet jedina koja ume
Da sebe izmisli
Baš takvu
Kakva ti treba
Da dosanjaš najlepši san
Kad svane taj neki
Naš a pogrešan dan
Ponekad samo pomislim
Da snovi nemaju kraj
I da i ti znaš
Da izmislio si sebe
Baš takvog pogrešnog
Za jedini pravi
Naš najlepši san
Što ostaće drag
I nedosanjan.
Svetlana Tadić
