САМО ЈОШ ЈЕДНУ – КОЗИЋ САША

Трчим уским улицама мог живота , јурим срећу , изгубљену , у лавежу паса и мирису кафане , испјену у чаши жучи моје младости .

Уноси немир и полако спушта отрову сваки део мог тела .

Време плаче за изгубљеним тренуцима моје младости , док истина сваке ноћи шапуће речи стварности које све у мени убијају и воде ме у заблуду , без јасне речи да грешим у својим поступцима .

Сећам се дана када сам ушао са намером : „Само још једну…”                      И тако већ тридесет година , само још једну .

Само се трудим да ме не пронађу мртвог на столу . Испод . Изнад.Свеједно.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić