РАЈСКИ ВРТОВИ

Живот је трајање који носи јаде

У понору суза,

Сваки уздах, јецај као да нас пита

У чему је тајна.

Породично гнездо не свија се више,

Разорено блуди.

Унутрашњи вулкан,

Пламена грдоба- тера нас на патњу,

У срцима нашим, препуњеним јада

Покидане струне.

Све адске дубине прогутаће тада

Па ће тако заувек нестанути нада.,

Покосиће земљу као косац поље

Само ће нам ОНА са свевишњим сином

Надахнути веру, приближити Богу,

Опростити грехе, споменим ће дићи,

Освештаће цркве и њене олтаре

А новом човеку што ће потом доћи

Донеће нам радост и бистре изворе

Нове божје вере за рајске вртове.

Драгош Павић