Probudio si pesmu.

Probudio si u meni stih.

Provukao se tuda i jedan ton onako nežan,umilan i tih.

Uz stihove i tonove našle su se i reči,

koje ti samo moje srce može reći.

Doneo si note u moj dom,

instrumente i ritam uklopio si sa svom

svojom ljubavlju i zagrljajem koji mi daje sigurnost i toplinu.

Zapevao si stih,

sve tmurne noći si pretvorio u dane.

Nasmejao si se i pogledao me pesnički,

onako znatiželjno,da ti srce stane.

Šaputao si mi sve one pesme,

pesme večnih ljubavi i prevaziđenih rana.

Iz tvojih usta su izlazile slike života,

naših budućih i lepših dana.

Probudio si u meni pesmu,

promenio violinski ključ mog života.

Ja više nisam ona  muza kojoj kompoziciju stvaraš,

sve više i više postajem tvoja nota.

Popović Aleksandra..