ПОЧЕТАК

Подигох камен.
Тежак.
Чврст.
Силан.
Моћан.
Оклопљен.
Његова целина
Непровидна.
Не жели додире
У утробу божанску.
Одупире се опоро
Каменим амалгамом
Омађијаним,
Нестајање разбија отпором
У суноврат одласка.

Испод њега
Буја бујица разбуђена,
Неподјармљена посусталошћу,
Усколебана
Разбијеним редоследом,
Поремећена раскош
Трајања ускипела.

Камен ускиснуо заштитнички,
Преврат ритма зауставља
Снагом,
Искључив,
Расхлађен,
Додире туђе
Праисконске чује.
Тражимо његово лице
И смисао у бесмислу ремећења
Да трулеж у њега убацимо
И раскомаданом
Раздробимо постојљње.

Драгош
Павић