Most

Zar  nije kasno za

reči neizgovorene?

Zar nije dosta

potraćenog vremena

za verovanje u čuda?

Zar nije previše

Očaja prošetalo tuda?

Baš neki dan

naletesmo jedno na drugo,

slučajno, al namerno.

Običan pozdrav

i kimanje glavom-dovoljno,

jer mu se činim već dugo znanom.

Kad kući stigoh,

pred spavanje,

Rekvijem za snove posluži

duši omotanoj obećanjima

koje niko nije znao da održi.

Obećanja upisana

u dnevnik doživljenih istina,

a svaka druga

je prazna strana.

Kažem ,,kuća’’-

cetiri zida, vrata i lom

jer je mnogo više potrebno

da bi je nazvala ,,dom’’.

I legnem u krevet

počnem sanjati..

Most od želja svake druge noći

i nova obala, biserna, večna,

do koje ću doći

okrenuti se staroj

i napokon biti srećna.

A srce mi željno

već tamo luta,

jednim korakom

sam na pola puta.