Moj prvi kosovski boj

Sreo sam je sretnu , jednog letnjeg dana
zadivjlen ostao bez daha bez vida ,
lepa kao ćerka Ljutice Bogdana
i lepote večne kao Simonida.

Šetali smo dugo duž Kalemgdana,
njom očaran, jednim od najlepših snova
mogao sam usnom sa njenoga dlana
da vidim lepotu njenoga Kosova.

Da sve leti kratko traje , nisam znao
noć i snovi , kiša pa i ljubav njena
užas tog saznanja sledi se u oku.

K`o ranjeni vitez u boju sam pao
dok krvarim molim za spas koga nema
zalud čekam svoju Kosvku devojku.