Јутра свићу
умотана у маглу
ноћашњег сећања на прошлост,
задојену магијом музике
правих Цигана,
Што предивно преплићу акорде у поноћ.
Време пијанаца,
вечних пратилаца вина
и лепих девојака.
Тренуци створени за вечност.
Градски музиканти
ову ноћ претварају у вечност,
све догађаје правдају
младим вином
и занесеном музиком.
Било је дивље,
препуно сећања,
плача и смеха,
разбијених чаша,
пробушених мехова хармонике,
гудала бачених кроз прозор,
изгубљених, па поново нађених
младалачких идеала.
Али дође крај.
Јутро. Свитање.
Лош задах јефтиног вина,
последња ноћашња цигарета,
умор и сан.
Уз тихо:
„Видимо се ноћас.
(Прочитано: 24 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.272.328 пута)