Suton

U suton jesenjeg dana
Kad misao ostane sama
Kad u crveno polje sna
Zakoračiš

Kad jutarnju želju
Poželiš da vratiš
Sabiraš sate i minute
Kad reči žele
Samo da ćute

Umorne oči
Mesec potraže
Da sa njim
Tajnu podele

I zalazeće sunce
Pogledom zagrle
U sumrak pitomog
Jesenjeg dana
Koraci lišćem zašušte

Zaspanku tihu
Vetar zapeva
Vreme je da se putuje
Vreme je da se sneva

Osmehom nežnim
Noći namigni
Zvezdama mahni
Nehajno

Nekom se nadaj
Potajno
U suton jesenjeg dana
Duša ne može
Biti sama.

Svetlana Tadić

Аутор: Svetlana Tadić

Rodjena 26.11.1966. na jugu Srbije, Vlasinsko jezero. Od 10. godine živi u Požarevcu. Pohadjala Požarevačku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu. Piše oduvek, bez velikih ambicija, iz čiste ljubavi. Život joj je uskratio mogućnost da radi u struci ali je ljubav preživela. Види све чланке од Svetlana Tadić