Хладно је – Козић Саша

Падам у фрас, и у очају губитника тражим спас,
у време цветања висибаба, весника пролећа.
Пси луталице јуре преостале
преживеле гласнике великог рата.

Северни ветар опомиње – зима још траје.
Сунце се стидљиво пробија кроз голе гране,
растерује хладноћу преживелим ратницима
великог срања.
Победника нема.

Само полумртви бауљају шумама.
Рат није, али зима убија полако.
Пренем се – не знам да ли сам на јави или у сну.
Штипам се за образ, тражим истину.
Схватам – задремао сам поред остатака догореле ватре.
Настављам лутање беспућима,
тражећи у себи оправдање – којег нема.

Сви смо изгубили.
Све уништили
Само северaц
и даље дува.

Хладно је.

(C) Козић Саша

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić