ТИ, ЖИВОТ И ЈА
Ти, живот и ја,
тандем смо без премца,
пијемо из чаша
мирно и господски…
А када се ватра
распламса бескраја,
иксре лете свуда…
Небески потоци
завирују страсно,
без околишања,
час су птица, час су огледало ноћи,
час су руке дечје, а час откос трава…
Желимо престати?
Нема нам помоћи…!!!
И навек ће младост
очи да нам краси,
душе да нам греје,
као вино најслађе,
надприродном силом,
увек ће враћати,
ону бују снагу,
што неда да зађе,
сунце метропола,
заљубљених стаза,
боемских сусрета,
румених образа…
На лицу ницаће
још по која бразда…
Ти, живот и ја….
корен смо повоја….
(С) Миладиновић Сандра
