СРЕЛА САМ АНЂЕЛА
Заклињем се у моје стазе
и расуте путељке,
невидљиве путоказе
и гране што шапућу
са ветровима…
Срела сам писмоношу
крај реке,
и анђела у крошњи тополе
вољеног села…
Њихова крила попут
латица руже виорише,
као заставе Раја…
Очи им цаклише под Сунцем
и све мирисаше на слободу
даха што обећава!
За вољено чедо живот
и срце ћу дати,
помисао на бол избрисаћу
вером,
и из пепела ћу се дизати
и устајати са осмехом!
Зар има тога што ће неправда
зауставити на путу вечности?!
Заклињем се у моје стазе
и расуте путељке,
невидиљиве путоказе
и гране што шапућу
са ветровима…
Срела сам писмоношу
крај реке,
и анђела у крошњи тополе
вољеног села!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
(Прочитано: 63 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.130 пута)